Dragan Ristić – Sa najviše kote u pohod na Tokio

Srbija je oduvek bila zemlja uspešnih strelaca, koji su nizali uspehe na najvećim evropskim i svetskim smotrama. Ipak, malo ko je uspeo da u samo jednoj godini objedini zvanje evropskog i svetskog prvaka, kao što je to uspelo parastrelcu iz Kragujevca Draganu Ristiću. Ovaj 41-godišnjak dvostruki je evropski i svetski prvak, osvajač srebrne medalje na SP 2014. godine u Nemačkoj, višestruki pobednik Svetskog kupa, evropski i svetski rekorder i učesnik POI u Londonu i Riju. Bez sumnje, Dragan Ristić je jedan od najuspešnijih srpskih strelaca današnjice, u čijoj kolekciji medalja nedostaje samo ona sa Paraolimpijskih igara, koju će pokušati da osvoji u Tokiju sledeće godine.

Foto: Privatna arhiva Dragana Ristića

Dragan je streljaštvom počeo da se bavi gotovo slučajno, bez ikakvih takmičarskih pretenzija. Za njega je to bio samo jedan od načina da se poveže sa ljudima koji dele iste probleme kao i on. Međutim, talenat ovog Kragujevčanina brzo je isplivao na površinu, a među prvima ga je uočio Nenad Pajić, selektor paraolimpijske reprezentacije u streljaštvu, koji je odigrao možda i ključnu ulogu u Draganovoj odluci da se profesionalno bavi ovim sportom.

– Prvi moj susret sa streljastvom vezan je za 2005. godinu i učešće na Sportskim republičkim igrama za osobe sa invaliditetom. Kada su 2007. godine naši paraolimpijci osvojili kvote za Paraolimpijske igre u Pekingu, ja sam tada shvatio da postoji i ozbiljan profesionalni sport kod osoba sa invaliditetom. Naredne godine, na amaterskom takmičenju u Ćupriji, upoznao sam selektora paraolimpijske reprezentacije Nenada Pajića. Nakon razgovora sa njim odlučio sam da ozbiljno radim i treniram, kako bih što boljim rezultatima predstavljao našu zemlju i grad Kragujevac širom sveta. Tada je krenuo i moj ozbiljan rad u SK „Čika Mata“. – otkriva Dragan.

Dalje je sve išlo kao „po loju“. Nizali su se uspesi na domaćim i internacionalnim takmičenjima, a kulminacija svega bilo je Svetsko prvenstvo u Zagrebu. Malo ko je očekivao da će tada 32-godišnji Kragujevčanin uspeti da se domogne medalje u zaista jakoj konkurenciji, ali je on razuverio „neverne Tome“, osvojio zlatnu medalju i pri tom oborio svetski rekord.

– Otišao sam na to takmičenje poprilično spreman, ali ne sa toliko velikim samopouzdanjem. Naime, u Zagreb su došli strelci sa dosta većim znanjem i iskustvom od mene, koji su već u svojoj kolekciji imali medalje sa svetskih i evropskih prvenstava, kao i paraolimpijskih igara. Svetsko prvenstvo je mnogo jače takmicenje nego recimo Svetski kup, pošto na njemu učestvuju zaista samo najbolji takmičari. Taj 24. jul 2010. godne bio je moj dan, kada sam uz određenu dozu srece osvojio zlatnu medalju, oborio svetski rekord finala i uzeo direktnu kvotu za Paraolimpijske igre u Londonu. – priseća se Ristić.

POI London 2012. godine
(Foto: isss.rs)

Došao je i London 2012. godine, Draganovo prvo učešće na Paraolmpijskim igrama. Nažalost, zdravstveni problemi i gubitak člana porodice ostavili su veliki trag na ovog momka, a na sve se to nadovezao ogroman pritisak od strane javnosti, koja je od Dragana očekivala da ponovi rezultat iz Zagreba i Srbiji donese medalju sa POI. Jednostavno, bilo je nemoguće sve to izdržati na svojim plećima, koja su na kraju pod prevelikim teretom morala da popuste…

– 2012. godina je za mene bila izuzetno teška, naporna i razočaravajuca. Prvo me je krajem februara pogodila smrt majke, da bi me krajem marta „zakačila“ teška prehlada sa visokom temperaturom, koja je trajala nekih desetak dana. Tako sam proveo dva meseca bez treninga, što se sve odrazilo na moje samopouzdanje i koncentraciju. Dao sam sve od sebe da se što bolje spremim za London. U julu i avgustu obavio sam pripreme u Kragujevcu i Novom Sadu, pa sam se nadao da u Londonu ipak mogu osvojiti medalju. Međutim, nisam izdržao pritisak okoline, koja je od mene još pre takmičenja očekivala medalju, budući da sam u London stigao sa zvanjem svetskog prvaka, pa sam na kraju sa dva pogotka 9,9 i rezultatom od 598 kruga završio svoj prvi nastup na POI kao devetnesti. – ističe naš sagovornik.

Draganu nije dugo trebalo da se oporavi i vrati u prepoznatljivu formu. Već naredne, 2013. godine, sjajni Kragujevčanin je trijumfovao na Svetskom kupu u Antaliji, uz novi svetski rekord finala (213 kruga), a isti uspeh ponovio je samo mesec dana kasnije u Londonu, oborivši ovoga puta svetski rekord kvalifikacija (639,5 kruga). Bio je to uvod u ono što će uslediti na Evropskom prvenstvu u španskom Alikanteu. Tada je naš sugrađanin uspeo da pokori Stari kontinent i to nakon dramatične borbe u finalu sa olimpijskim šampionom, u kojoj je bio bolji za svega 0,1 krug.

– U 2013. godini uvedena su nova pravila. Kvalifikacije su se pucale na decimale, a ne na cele krugove, dok se u finalu umesto dotadašnjih deset, pucalo dvadeset hitaca, s tim što je od osmog hica, svakog narednog parnog hica po jedan strelac ispadao. 19. i 20. hitac trebalo je da pucaju dva najbolje plasirana strelca. Ova izmena pravila učinila je finale na Evropskom prvenstvu veoma uzbudljivim. Ja sam vodio veliku borbu sa tadašnjim olimpijskim šampionom iz Ukrajine. Posle osamnaestog hica on je vodio za 0,6 kruga, što je za moju disciplinu, R5 ležeći stav, velika prednost. U devetnaestom hicu on je pogodio 9,9, a ja 10,4, čime sam razliku smanjio za 0,1 kruga. Poslednji, dvadeseti hitac on je prvi opalio i pogodio 10,5, a ja 10,7, nakon čega je nastala ogromna radost mojih kolega iz reprezentacije, koji su me tokom celog finala zdušno bodrili.
Osvajanjem zlata u Alikanteu dokazao sam prvenstveno sebi, ali i svima ostalima da zlato u Zagrebu nije bilo slučajnost. Ujedno sam dobio i motiv više da još predanije treniram i ulažem u sebe, kako bih došao do novih uspeha.
– tvrdi Dragan.

EP u Alikanteu 2013. godine
(Foto: isss.rs)

Tako je u 2014. godinu Dragan Ristić ušao sa zvanjima evropskog i svetskog prvaka. Upravo je to bio razlog zbog koga se verovalo da će odbraniti titulu svetskog šampiona na prvenstvu u Nemačkoj. Dragan u toj misiji nije uspeo, pošto mu je zlato „iskliznulo“ za svega 0,1 kruga. I pored toga, naš sagovornik ističe da je bio izuzetno zadovoljan i osvojenim srebrom, a pre svega činjenicom da je izborio pravo nastupa na POI u Riju.

Istina, takmičar iz Finske je bio bolji za 0,1 kruga, ali je i ta srebrna medalja koju sam tada osvojio bila poput zlatne. Takođe, dobrim rezultatom u kvalifikacijama pružio sam značajan dopirnos osvajanju ekipnog srebra naše reprezentacije. Najvažnije mi je bilo da sam nastavio kontinuitet medalja i uzeo kvotu za Rio. – priznaje naš sagovornik.

Rio – grad čuven po karnevalu, sambi, lepim ženama i magičnim plažama. „Čudesan grad“, kako ga od milošte zovu, bio je stecište Paraolimpijskih igara 2016. godine. Bila je to druga prilika za Dragana Ristića da medaljama sa svetskih i evropskih prvenstava pridoda i onu najznačajniju – sa Paraolimpijskih igara. Nažalost, Fortuna je i ovog puta okrenula leđa našem strelcu, koji je takmičenje završio na dvanaestom mestu.

– Jednostavno, nije me htelo. Od 60 hitaca, svih 60 su bili centri, međutim, kako se na sabira na decimale, imao sam par „desetki“ slabijih nego ostali takmičari, pa sam nažalost završio bez finala, na dvanaestom mestu. Kako se u porazima mogu izvući najbolje pouke, u periodu nakon Rija sam dosta toga promenio, prevashodno u treninzima pred samo takmičenje, kao i u načinu razmišljanja. Kada podvučem crtu, mogu reći da su London i Rio predstavljali velika i značajna takmičenja za mene i izuzetno mi je drago što sam bio njihov učesnik. – sublimirao je utiske iz Rija Dragan Ristić.

POI Rio 2016. godine
(Foto: isss.rs)

Streljaštvo nije jeftin sport, već iziskuje značajne troškove, pre svega kada je u pitanju odgovarajuća oprema. Zbog toga je za Dragana bilo veoma važno da u narednoj, 2017. godini, obori svetski rekord kvalifikacija ili finala na Svetskom kupu, kako bi dobio stipendiju od države, koja bi mu omogućila da se u miru priprema za Evropsko i Svetsko prvenstvo iduće godine. Suočen sa velikim psihološkim pritiskom, kragujevački strelac nije uspeo da na prvom takmičenju u godini ostvari svoj cilj, ali ga ovaj rezultat nije demorlisao, već ga je inspirisao da još predanije trenira i radi pre svega na jačanju mentalne snage. Uspeh je bio neminovan…

– U aprilu sam gađao u Poljskoj, gde sam zauzeo drugo mesto i nisam uspeo da oborim svetski rekord. Onda sam rešio da napravim dvomesečnu pauzu i dobro razmislim kako da savladam evidentan pritisak koji sam osećao čim dođem na vatrenu liniju. To se ispostavilo kao ispravan potez. U septembru sam otišao na Svetski kup u Osijek, gde sam oborio sopstveni svetski rekord kvalifikacija, koji sam drzao od 2013. godine, i zauzeo prvo mesto, uz izjednačen rekord finala (255,5 kruga). Rezultat iz Osijeka je meni doneo veliko samopouzdanje i veru u sopstvene mogućnosti. Shvatio sam da u teškim trenucima mogu ostati mentalno jak i pribran, što sam dokazao u narednoj, 2018. godini.

SP u Čangvonu 2018. godine
(Foto: Privatna arhiva)

Došla je i ta famozna 2018. godina, u kojoj su Dragana očekivala dva velika takmičenja, Svetsko prvenstvo u Čangvonu i Evropsko prvenstvo u Beogradu. Budući da je u prethodnom periodu prevazišao sve mentalne barijere koje su ga sputavale na zvaničnim takmičenjima, 40-godišnji Kragujevčanin bio je spreman da se još jednom vine ka samom vrhu evropskog i svetskog parastreljaštva. Bila je to kruna karijere ovog sjajnog sportiste, koji je pokazao da se sav uložen rad i trud uvek na kraju isplate.

Šta da kažem, osvojiti četiri zlatne medalje, dve u pojedinačnoj i dve u ekipnoj konkurenciji, na dva velika takmičenja kao što su Svetsko i Evropsko prvenstvo svakako su kruna karijere za svakog sportistu. Posebno draga mi je medalja osvojena u Južnoj Koreji, gde nije bilo lako privići se na vremensku razliku od sedam sati. Takođe, osvojiti zlato u konkurenciji strelaca iz Južne Koreje, koji su svetska sila broj jedan u streljaštvu, i to na njihovom terenu, zaista nije mala stvar. – ponosno ističe Ristić.

Za našeg sagovornika poseban osećaj bio je osvojiti evropsko zlato pred domaćom publikom.

– Drago mi je što se jedno tako veliko takmičenje održalo kod nas i što sam uspeo da odbranim evropsku titulu iz Alikantea i pri tom oborio svetski rekord finala za 0,1 kruga. Moram reći da sam imao fantastičnu podršku publike u finalu, koja me je bukvalno „nosila“ na putu ka zlatnoj medalji. Presrećan sam što sam Srbiju predstavio na najlepši mogući način i osvim uspehom se revanširao svojoj zemlji, Ministarstvu omladine i sporta, POKS-u i selektoru Nenadu Pajiću za svu podršku koju sam imao tokom prethodnih godina. Sigurno je da svi imamo veliku želju da se jedno tako veliko takmičenje ponovo održi u našoj zemlji. – poručuje dvostruki evropski šampion.

EP u Beogradu 2018. godine
(Foto: Privatna arhiva Dragana Ristića)

Dragan je tako probio sve moguće limite i svoju riznicu ispunio medaljama sa svih evropskih i svetskih takmičenja. Jedina koja mu fali u kolekciji je ona sa Paraolimpijskih medalja. Do nje će naš parastrelac pokušati da dođe u Tokiju naredne godine. Naš narod često zna da kaže „treća sreća“, a u ovu krilaticu čvrsto veruje i naš sagovornik, koji je više nego spreman da još jednom obraduje čitavu naciju i svoje Kragujevčane.

– Tokio će biti moja treća olimpijada po redu. Bože zdravlja i sreće, nadam se dobrom rezultatu. Kako je gađanje malokalibarskom puškom u međuvremenu uvršteno kao olimpijska disciplina, imaću i šansu više za osvajanje medalje. S obzirom da ću se nadmetati u tri discipline, dve vazdušnom i jednom malokalibaskom puškom, iskreno verujem da ću biti ozbiljan kandidat za medalju. – smatra Ristić.

Naš sagovornik otkrio nam je i kako izgledaju pripreme za jedno veliko takmičenje, poput Paraolimpijskih igara.

– U Kragujevcu nedeljno imam četiri do pet treninga, koji vremenski traju od 2 do 3 sata. Kada imamo zajedničke pripreme reprezentacije, koje obično traju od 7 do 10 dana, u streljanu ulazimo u 9 časova, a izlazimo popodne u 17 časova. U tom periodu odradimo dva treninga i organizam navikavamo da istrpi napore koje zahteva jedno veliko takmičenje. Inače, na velikim takmičenjima streljane su gotovo uvek 30 do 40 kilometara udaljene od hotela u kojem smo smešteni, pa smo onda zbog organizacije prevoza i takmičenja primorani da dosta vremena provodimo na strelištu, bez obzira da li imamo ili nemamo takmičarske obaveze.

Tokom našeg razgovora, Dragan je nekoliko puta isticao važnost psiholoških faktora prilikom nastupa na najznačajnijim takmičenjima. Pored oštrog oka i mirne ruke, za svakog strelca neophodna je samokontrola i maksimalna fokusiranost na samo takmičenje, a to nije uvek lako postići s obzirom na uticaj brojnih faktora iz okruženja.

– Izuzetno je važno sačuvati unutrašnji mir uoči i na samom takmičenju. Da to nije uvek moguće postići, ja sam lično osetio 2012. godine. U zadnje četiri godine, od kada sam postao roditelj, hteo ja to da priznam ili ne misli su mi uvek okrenute prema kući i porodici. Baviti se profesionalno sportom i od toga živeti jednostavno su stvari koje moraš prihvatiti i pronaći način da obezbediš taj unutrašnji mir. – iskren je naš proslavljeni strelac.

Naravno, onaj osećaj lične satisfakcije kada se osvoji medalja je neopisiv. Tada se gubi svaka predstava o umoru, adrenalin čini svoje i čovek jednostavno lebdi na talasima uspeha.

– Najsladji je umor posle osvojene medalje. Prvu noc od uzbuđenja i sreće nema spavanja. U glavi se po celu noć premotava film sa finala. U tom trenutku čovek postane svestan koliku je sreću doneo ne samo sebi lično, već i svojoj porodici, klubu, državi… Naravno, svestan sam da to nije samo moj uspeh, nego uspeh čitavog tima koji je uz mene. Rasterećenje i onaj savršeni mir oseti se tek desetak dana posle takmičenja u krugu porodice. – priznaje Ristić.

Foto: Privatna arhiva Dragana Ristića

Veliku podršku u karijeri Draganu pružaju najbliži članovi porodice. Oni su tu da sa njima podeli radost nakon uspeha, ali i kada je potrebno pronaći utočište u teškim trenucima.

– Najveća podrška mi je svakako otac. On je od samog početka moje karijere uz mene, na treninzima i domaćim takmičenjima, a bio je i na par međunarodnih. Naravno, tu je i velika podrška sina i supruge, kao i selektora Nenada Pajića i ljudi iz mog kluba „Čika Mate“.

Naš sagovornik sa ponosom ističe svoju pripadnost Streljačkom klubu „Čika Mata“, koji je iznedrio veliki broj streljačkih asova. Ovaj klub sa tradicijom dugom 138 godina funkcioniše kao jedna velika porodica u kojoj se svi međusobno poštuju i bodre jedni druge na velikim takmičenjima. Dragan je od 2010. godine i član uprave kluba, te se zajedno sa ostalim „Čika Matinim“ vedetima trudi da mlađim strelcima prenese deo svog bogatog iskustva i pomogne im u razvoju karijere.

– Velika mi je čast i zadovoljstvo sto sam deo kluba koji je prvi napravio iskorak i u svoje redove uvrstio strelca paraolimpijca kao ravnopravnog člana. Od decembra 2010. godine sam i član uprave kluba i stvarno funkcionišemo odlično, kao jedna velika porodica. Na svakom sastanku se lako dogovorimo kako da klub unapređujemo i od kragujevačke dece stvorimo neke nove šampione. Meni kao strelcu su u početku izuzetno značili saveti i podrška naša dva vrhunska strelca kao što su Stevan Pletikosić i Milutin Stefanović. Poučen takvim iskustvom, trudim se da novoj generaciji mladih strelaca pružim istu takvu podršku. – dodaje naš sagovornik.

Na kraju našeg razgovora, naš veliki šampion otkrio nam je tajnu svog uspeha, odnosno šta je po njemu potrebno jednom strelcu da bi dosegao sam vrh ove sportske discipline.

– Smirenost i strpljenje su najvažniji. Pored talenta, potrebno je i dosta rada. Neophodno je voditi računa i o ishrani, fizičkoj spremi itd. Jednostavno, potrebna je disciplina. Vrhunski sportisti obraćaju pažnju na svaki detalj, zato su im i rezultati iz godine u godinu sve bolji. – zaključio je razgovor Dragan Ristić, naš Kragujevčanin za koga ćemo svi zdušno navijati naredne godine u Tokiju.

M. Pasuljević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *