Vladimir Jekić – karijera dostojna svakog divljenja

Kapiten Odbojkaškog kluba Radnički Vladimir Jekić rešio je da stavi tačku na svoju 25 godina dugu karijeru. Iskusni, 37-godišnji korektor imao je žarku želju da odigra još jednu sezonu u dresu kragujevačkog kluba, ali je zbog problema sa povredama odlučio da se ipak penzioniše ovog leta.

TAČKA NA USPEŠNU KARIJERU: Vladimir Jekić
(Foto: N. Kotlajić)

Ne postoji čovek koji bi za Vladimira Jekića rekao bilo kakvu lošu reč. Sportista za primer, uvek čvrsto na zemlji, učtiv i srdačan, lako je osvajao simpatije u svim klubovima za koje je nastupao tokom svoje duge i plodonosne karijere, koju je započeo još davne 1995. godine u lokalnom klubu KIS 95.

U vreme kada sam ja počinjao da treniram odbojku, u Kragujevcu su postojala samo dva odbojkaška kluba – Radnički i KIS 95. KIS 95 je bio poznat po dobrom radu sa mladim igračima, a kako su se treninzi održavali u blizini moje kuće, odlučio sam da upravo ovaj klub bude početna stanica u mojoj karijeri. Učestvovali smo na brojnim državnim prvenstvima mlađih kategorija, a ja sam vrlo brzo dobio poziv za kadetsku, potom i za juniorsku reprezentaciju – prisetio se Jekić svojih odbojkaških početaka.

Kao mlad i perspektivan igrač, Jekić je 2001. godine pojačao VGSK iz Velikog Gradišta, ekipu koja se borila za opstanak u Super ligi. Usledila je selidba u Smederevo, a zatim u ekipu Puteva iz Ivanjice, gde je Jekićev igrački potencijal konačno došao do punog izražaja.

Odlična sezona u Ivanjici preporučila je Jekića čelnicima Budvanske rivijere, za koju je nastupao sve do raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore, kada prelazi u novosadsku Vojvodinu. Sa Novosađanima je Jekić osvojio duplu krunu i igrao u Ligi šampiona, nakon čega je rešio da se oproba u inostranstvu. Igrao je najpre u Grčkoj, zatim u Turskoj, pa u Argentini, odakle se vratio u Tursku, da bi se na kraju skrasio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je proveo punih pet sezona.

Već u poznim igračkim godinama, Jekić je sve intenzivnije razmišljao o povratku u Srbiju i želji da svoju karijeru okonča u Odbojkaškom klubu Radnički. U tom trenutku kragujevački klub je započinjao proces formiranja ekipe za novu takmičarsku sezonu u kojoj je imao ozbiljne ambicije, tako da im se igrač Jekićevog profila u potpunosti uklapao u planiranu koncepciju tima. Kockice su se brzo složile i Jekić je konačno obukao dres Radničkog.

Uvek su postojale te priče između mene i Radničkog, koje nikada nisu bile konkretizovane. Kao po pravilu, putevi su nam se mimoilazili. Kada bih ja bio slobodan igrač, klub je već bio popunjen na mojoj poziciji, i suprotno – kada su me tražili, ja sam bio pod ugovorom. Desilo se to da sam ja još pre pet-šest godina počeo aktivno da razmišljam o povratku u Srbiju i dolasku u Radnički, jer sam smatrao da u tom trenutku još uvek mogu da doprinesem klubu na pravi način. Jednostavno, kada igrač ulazi u pozne igračke godine, on ne može da zna kako će telo da mu reaguje na dalje napore i koliko će još biti u stanju da igra. Nekako su se ti pregovori između mene i uprave Radničkog intenzivirali u prethodne dve godine, da bi pred početak prošle sezone došlo do konačnog dogovora, i to na obostrano zadovoljstvo – ističe Jekić.

Već nakon par utakmica, bilo je evidentno da će iskusni korektor biti „udarna igla“ Kragujevčana u novoj takmičarskoj sezoni. Radnički je nakon odličnog starta sezone, kada je „disao za vratom“ neprikosnovenoj Vojvodini, vremenom počeo da posustaje, čemu su doprinele i brojne povrede igrača. Nakon izborenog plasmana u mini ligu, očekivao se novi uspon Kragujevčana u plej-ofu, ali je njihove planove pokvarila epidemija koronavirusa.

Sezona je prekinuta i okončana za „zelenim stolom“, a Jekić je u međuvremenu počeo da razmatra dalje opcije. Mada je imao želju da odigra još jednu sezonu u dresu voljenog kluba, iskusni korektor je na kraju ipak procenio da je kucnuo pravi čas da se povuče.

Mislim da je sezona prekinuta u najgorem mogućem trenutku za nas, budući da smo tempirali formu za predstojeći plej-of. Mada u klubu nisu bili nezadovoljni učinkom, smatrajući da je postavljen dobar temelj za narednu sezonu, ja sam lično osećao da ne doprinosim klubu dovoljno i da zauzimam mesto nekom mlađem igraču, koji bi mogao značajno da napreduje. Jednostavno, nisam želeo da ekipa u toj meri zavisi od mog učinka, jer bi moglo da se dogodi da se ja povredim, kao što je to bio slučaj u toku protekle sezone, i da se to odrazi na rezultate kluba. Zbog toga sam odlučio da je najbolje da se povučem, iako sam imao veliku želju da odigram bar još jednu sezonu – pojasnio je svoju odluku Jekić.

Sada, kada je nakon 25 godina duge odbojkaške karijere rešio da podvuče crtu, uspomene su počele da se nižu kao na filmskoj traci. Kada se svedu utisci, odbojkaški as iz srca Šumadije nema za čim da žali, jer je iza njega impresivna karijera, dostojna svakog divljenja.

Uvek sam se trudio da pružim svoj maksimum. Naravno da čovek uvek može bolje i više, ali ne mogu da budem nezadovoljan ostvarenim. Osvajao sam brojne trofeje sa različitim klubovima, dobijao individualna priznanja, a jedino ostaje žal što nisam ubeležio još neki nastup više za seniorsku reprezentaciju. Doduše, u trenutku kada sam bio na nekom svom vrhuncu, na mojoj poziciji u reprezentaciji igrao je Ivan Miljković, tako da zaista tu nije bilo prostora za mene kao mladog igrača. Ono što mi je posebno drago, to je da je odbojka i nakon svih ovih godina ostala nešto lepo i veliko u mojim očima – poručio je Jekić.

O daljim planovima naš sagovornik nije želeo da se izjašnjava, ali je istakao da će uvek biti na raspolaganju Radničkom, koji je, po njegovim rečima, na dobrom putu da se vrati u sam vrh srpske odbojke.

Ja volim Kragujevac i Radnički, tako da ću uvek biti na raspolaganju klubu, ukoliko bude potrebe da pomognem iz nekog drugog ugla. Drago mi je što Radnički nakon perioda ozbiljne krize sada ponovo funkcioniše na zdravim osnovama, i da ponovo može da parira najboljim klubovima u ligi, poput Vojvodine. Mislim da to i publika polako prepoznaje, pa ne čudi što smo prošle sezone bili najgledaniji tim Super lige – konstatovao je Jekić na kraju razgovora.

VULOVIĆ: ŽELJA NAM JE DA ZADRŽIMO JEKIĆA U KLUBU

Iako još uvek nije precizirao dalje planove nakon završetka igračke karijere, u Radničkom su rešeni da Vladimira Jekića po svaku cenu zadrže u svom jatu. Čelnici kragujevačkog kluba izuzetno cene Jekićeve ljudske i profesionalne kvalitete, i smatraju da im bi čovek sa takvim iskustvom dobro došao u realizaciji budućih ciljeva.

Jekić je tokom prošle sezone imao problema sa tim kolenom koje ga muči, što je u velikoj meri uticalo na njegovu odluku da završi igračku karijeru. S obzirom da se radi o jednom zaista sjajnom momku sa impozantnom internacionalnom karijerom, naša želja je da ga zadržimo u klubu, jer smatramo da može pružiti značajan doprinos, pre svega kada je u pitanju pravilan razvoj  mlađih igrača – jasan je sportski direktor SPD Radnički Dušan Vulović.

Izvor i foto: SPD Radnički

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *