Emir Bekrić za KGsport: “Kragujevčani su srdačni, široke ruke i srca“

Bomba prelaznog roka, kada je u pitanju kraljica sportova, pukla je u srcu Šumadije. Najbolji trkač Srbije svih vremena Emir Bekrić, odlučio je da pređe u Radnički iz Kragujevca.

Nema nikakve dileme da u grad na Lepenici nije stiglo značajnije atletsko pojačanje u istoriji kluba. S obzirom na činjenicu da Radnički iz Kragujevca nema većih problema sa finansijama (ako bi uopšte moglo da se kaže da ima bilo kakvih finansijskih problema), od Emira bi mogli da se očekuju bolji rezultati nego što ih je imao ove godine. Bekrić će na SP u Kini braniti bronzu na 400 metara s preponama osvojenu na prvenstvu sveta u Moskvi 2013.

Sa njim u timu i Radnički je na dobitku. Značajno je to i za grad. Ovim transferom svi su, dakle, na dobitku. Trenutno je na pripremama na Tenerifima, a zahvaljujući Ivanu Pavloviću, predsedniku AK “Radnički”, dobili smo, kao jedina srpska medijska kuća, ekskuzivni intervjuu od samog Bekrića.

Napiši u pet reči nešto o sebi ?

“Uporan, smiren, nasmejan, okružen prijateljima, sa atletikom svaki dan. Nije baš u pet reči, ali je kratak opis, i prve asocijacije. “ 

Šta je presudilo da izabereš Kragujevac i AK „Radnički“?

“Klub ima za cilj prvo mesto u Kupu šampiona, a to je takmičenje koje će mi biti od velikog značaja u pripremi za Svetsko prvenstvo koje me ove godine očekuje u Pekingu. Želeli smo da izbegnemo improvizaciju treninga, već da imamo uslove koji omogućavaju miran i kvalitetan rad.”

Kako ti se čini Kragujevac kao nova sredina za rad i život?

“Još uvek nisam stigao da se u potpunosti upoznam sa gradom, ali sam od drugih sportista slušao da prilagođavanje ide brzo, i da su ljudi srdačni, prihvataju široke ruke i srca. Ja ću se truditi da to i vratim na pravi način, dobrim rezultatima.” 

Saradnja sa trenerom  Mirjanom Stojanović?

“Kad počinjete da trenirate neki sport, u mom slučaju atketiku, kao dete, više je to iz znatiželje. Ali, brzo dođe trenutak kad vas sport uvuče u sebe i kad se osvrnete oko sebe i shvatite da imate priilku da postanete profesionalac, da nastavite ozbiljno da radite, da imate ciljeve i da ih ostvarujete, zacrtate sebi tako nove i nove i postavljate granice. Tako u krug.

U svemu tome, jako je važno da imate pravog trenera pored sebe, kao što ja poslednjih 14 godina imam Miru Stojanović. Ona je osoba koja m poznaje, veruje u mene, uz porodicu mi pruža najveću snagu i zaslužna je za sve ono što sam do sada postigao. Važno mi je što imamo kvalitetan, pravi odnos, mi smo na terenu tim i kao takvi stvaramo rezultate.

Pored porodice i Mire, imam veliku podršku Ministarstva omladine i sporta, Olimpijskog komiteta Srbije i Atletskog saveza Srbije, Komtrejda, a uz to sam i ambasador Reksone, što je još jedan izazov. “ 

Kako ti teku pripreme na Tenerifima? Smeta li ti vrućina, s obzirom na to da je kod nas skoro minus?

“Jako je važno da u zimskom periodu imamo mogućnost da odemo u toplije krajeve, treniramo napolju, a Tenerife su raj za sportiste, staze odlične, svi uslovi i na terenu i van njega perfektni. Imali smo 34 stepena, savršeno vreme, koje nam je omogućavalo da prođemo sve po planu i završimo zdravi pripreme.

Veliki akcenat je, zahvaljujući dobrim trenažnim uslovima, bio i na treninzima, dva puta dnevno, prepone i prelazak određenog rastojanja između prepona u određenom broju koraka. Radimo korak po korak.

U ovom delu godine trčim na takmičenjima trku na 400 metara, jer 400 metara prepone, koja je moja disciplina, nema u dvorani, a moram da napravim dobru podlogu za početak rada na otvorenom u drugom delu godine. Važno mi je i što imam veliku pomoć fizioterapeuta Branka, zahvaljujući kojem se brzinski oporavim od jakih treninga. “ 

Kako planiraš da organizuješ svoj život u Kragujevcu?

“Fokus je na treningu, i atletika je na prvom mestu, a oganizaciju tog dela drži Mira Stojanović, pa ćemo se, prema njenom planu i programu koji je osmislila, truditi da maksimalno iskoristimo svaki trenutak proveden u Kragujevcu.”

Pratiš li neki kragujevački sportski klub,poznaješ li nekog kragujevačkog sportistu?

“Pratim naše spotiste širom zemlje, a pogotovo u poslednje vreme tri sporta koja su se izdvojila kod vas – košarka, vaterpolo i rukomet. Vaterpolisti ostvaruju sjajne rezultate, kad god imam vremena pogledam mečeve, a nadam se da ću imatri prilku ida ih uživo na bazenu bodrim ove sezone.

Naravno, ne smem da zaboravim ni Divlje veprove koji su napravili potpuni bum. Sa sportom koji nije previše popularan u Srbiji uspeli su da skrenu pažnju na sebe radom i rezultatima. To su pozitivni primeri, da je bitno da ono što radite radite maksimalno, i od srca. Rezultati onda dođu kao posledica toga.”

Imaš li neke posebne rituale pred važna takmičenja?

“Pre trke ne pričam i ne razmišljam o atletici, trudim se da prikupim što više dobre i pozitivne energije, slušam odgovarajuću muziku i trudim se da što mirniji i koncentrisaniji uđem na stazu.”

Koliko je bitno da svojom pojavom utičeš na promociju sporta i zdravih navika života među mladom populacijom?

“Posle Svetskog prvenstva u Moskvi, i bronzane medalje koju sam osvojio, najlepša stvar koja se dogodila jeste upravo sve veći broj dece koja dolaze na stadion i žele da treniraju atletiku. Tome su doprineli rezultati svih atletičara, i zato je odgovornost još jača, da im pokažemo koliko je važno da se bave sportom, da imaju svoje ciljeve i da ih polako, korak po korak ostvaruju.

Kroz sport se uče da je bitno da uvek gledaju pravo, budu uvek pozitivni i kad ide, i kad nije sve onako kako bi voleli. Pozitivne misli i dobra energija su dodatna inekcija za sve što rade u životu, pa i u sportu. I odgovornost i zadovoljstvo.“

Koliko si zadovoljan medijskim praćenjem atletike, svojih rezultata?

“Kad dođu veliki rezultati, onda automatski poraste i interesovanje za vas. A tu ulogu prihvatite iz jednog možda drugačijeg ugla, ne da biste promovisali sebe, već da ste u mogućnosti da promovišete atletiku, sport i sve ono što može da vam donese.

Ta uloga je velika i u onome da ukažete kako neke stvari mogu da budu bolje, šta je potrebno da se uradi, poboljša, da biste i vi, ali pre svega i neki novi klinci, neki naslednici, mogli da trenirate i takmičite se u pravim uslovima.”

Kolektivni sportovi, naročito fudbal, bili su vrlo slabi po učinku u proteklim godinama, ali i dalje sportske stranice najčešće zauzimaju fudbaleri, tvoj komentar?

“Atletika je na dobrom putu, da zbog dobrih naših rezultata u poslednje vreme, bude na mestu na kojem zaslužuje. Svi mi imamo viši cilj, a to je da doprinesemo značaju ovog sporta u našoj zemlji, jer imamo još mnogo da pokažemo.“

Redovno učestvuješ u humanitarnim akcijama, šta te podstiče na to?

“Želja da pomognem i doprinesem da nekome bude makar malo bolje uvek je vodilja da se uključim u humanitarne akcije. Što više pomažete drugima, pomažete i sebi da se osećate dobro, jer ste ispunili jednu misiju, podstičete i druge ljude da vam se priključe, što nas je više, to je rezultat bolji. Moramo biti dobri ljudi koji se pogledaju u ogledalo i shvate da u jednom danu mogu uvek nekome da pomognu. Počnite od osmeha, i već je bolji osećaj.”

Možemo li očekivati da ćeš,posle priprema,posetiti neku od kragujevačkih škola i predstaviti svoju životnu misiju?

“Razgovor sa mladima je uvek dvosmerna ulica. To daje neverovatnu energiju, i siguno je da ću, čim mi se ukaže prilika, posetitineku školu. Volim da im ispričam i moja iskustva u različitim situacijama do sada, ali isto tako volim i da njih saslušam, da čujem kako razmišljaju, šta su im ciljevi i čemu streme. I onda priča može da ide daleko.”

Tvoja poruka čitaocima  našeg portala!

“Razmišljajte pozitivno, postavite sebi ciljeve, i svakog dana napravite male korake ka njihovom ostvarenju. Verujte u sebe!”