Bilo, ne povratilo se

Prošle nedelje je spuštena zavesa na jesenji deo šampionata Srbije u fudbalu. „Bubamara“ će u našoj zemlji mirovati sve do kraja februara, tako da je pravo vreme da se napravi rezime učinka jedinog kragujevačkog superligaša u ovoj polusezoni.

Iako je Radnički jesen završio sa solidnih 16 poena i na 12. mestu prvenstvene tabele, mora se reći da je klub pratila gomila pehova ove jeseni. Veliki broj povređenih igrača, loša finansijska situacija u klubu, koja je kulminirala štrajkom igrača i njihovim odbijanjem da treniraju, konstantne sudijske greške na štetu Kragujevčana, koje su izazvale „tihi rat“ između predsednika kluba Milenka Marjanovića i sudijske organizacije, zatim loša poseta na „Čika Dači“ i animozitet najvatrenijih navijača Radničkog, popularnih „đavola“, prema prvom čoveku kluba, i na kraju tragična smrt mladog Dušana Todorovića, koja je izazvala veliku tugu i potresla sportsku javnost u Srbiji. Što bi naš narod rekao: „Bilo, ne povratilo se“.

Problemi su počeli još pre samog starta nove sezone. Posle silnog natezanja, činilo se da je ugovoren nastavak saradnje sa tadašnjim trenerom Dragoljubom Bekvalcem. Međutim, kada je to trebalo ozvaničiti, iskusni trener se poneo krajnje neprofesionalno i potpisao ugovor sa Radničkim, ali iz Niša. Čelnici kluba su se našli u velikom problemu pred sam početak priprema, ali su munjevito reagovali i angažovan je Radmilo Ivančević, još jedan iskusan trener, koji je javnosti poznat po svojoj uspešnoj saradnji sa bivšim selektorom Srbije Radomirom Antićem, u vreme kada je popularni „Antara“ „drmao“ Pirinejima.

Nakon toga se pristupilo pravljenju tima za novu sezonu. Ekipu su pre početka priprema napustili golman Knežević i Svojić, a nešto kasnije i Stanimir Milošković, kome je istekao ugovor na kraju prethodne sezone. U klub su stigli iskusni Aleksandar Stojmirović, golman Marko Šimić, napadači Bojan Malinić i Lazar Marjanović, zatim Argentinac Matijas Porkari i Filip Knežević, koji je došao na pozajmicu iz redova šampiona države, beogradskog Partizana. Sa pozajmica su vraćeni golman Trifunović i štoper Bubanja. Sve ovo je obećavalo jedan novi Radnički, brži, poletniji, konkretniji. Nažalost, na kraju ove polusezone možemo konstatovati da su ta očekivanja velikim delom izneverena i da sva ova pojačanja, izuzev možda Filipa Kneževića, nisu dala značajniji doprinos igri Radničkog.

Počelo je prilično loše. Radnički je razočarao na premijeri i protiv imenjaka u Nišu izgubio sa 2:0. U narednom kolu dočekan je Napredak, gde je Radnički odličnom igrom u drugom poluvremenu, pre svega zahvaljujući mladom Komnenu Andriću, uspeo da napravi preokret i od 0:1, dođe do  2:1 i tako ubeleži prva tri boda u novoj sezoni.
Usledila su dva teška iskušenja za izabranike Radmila Ivančevića protiv „večitih rivala“ u 3. i 4. kolu. Najpre je pretrpljena prava rezultatska katastrofa protiv šampiona države Partizana u Humskoj. Bilo je 5:1 za crno-bele i to je možda i najgora utakmica Radničkog u ovoj polusezoni. Zatim je na redu došao duel sa Crvenom zvezdom na „Čika Dači“. Kragujevčani su pružili znatno bolju igru, ali su se gosti vratili sa bodovima u Beograd. U pauzi između ta dva meča Radnički je angažovao još jedno pojačanje, iskusnog Radovana Krivokapića, bivšeg fudbalera Vojvodine i Crvene zvezde, koji je trebao da doprinese poboljšanju kreacije na sredini terena.

Još jedno neprijatno iznenađenje priredili su izabranici Radmila Ivančevića u 5. kolu, kada su poraženi od mlade ekipe Rada na „Banjici“, koja je tako osvojila prve bodove u prvenstvu, baš protiv Kragujevčana. Ivančević je, rezigniran, posle tog meča nudio upravi ostavku, ali ona je odbijena. Usledio je možda i presudni duel u 6. kolu protiv Donjeg Srema, koji je Radnički morao da dobije. Sa ovacijama je na „Čika Dači“ dočekan bivši trener Kragujevčana, sada prvi trener Donjeg Srema, Vlado Čapljić. „Đavoli“ su uspeli da dobiju ovaj meč golovima Spalevića i Beljića i tako prekinu „crnu seriju“. I pored pobede strasti u klubu se nisu smirile, pogotovo što su se na tribinama čule prozivke na račun prvog čoveka kluba Milenka Marjanovića.

Usledila su dva meča, koja su otvorila „Pandorinu kutiju“ i dovela do oštrih kritka predsednika Radničkog Marjanovića na račun sudijske organizacije. Radnički je najpre u šesnaestini finala Kupa Srbije savladao Banat sa 1:0, ali su salvu zvižduka kragujevačke publika izazvale odluke sudije Filipovića, da najpre ne dosudi jedanaesterac u korist Kragujevčana, a nakon toga i isključi Beljića. Tendeciozno suđenje na štetu Radničkog nastavljeno je i u Užicu. Iako su „đavoli“ odigrali sasvim korektno taj meč i propustili bezbroj prilika, na kraju su poraženi sa 1:2. Kragujevčani su tvrdili da je glavni sudija meča propustio da svira penal u njihovu korist u prvom poluvremenu. Nakon tog meča, Marjanović je „osuo paljbu“ izjavom da se direktno radi na tome da se Radnički namerno izbaci iz lige.

U 8. kolu Radnički je dočekao Voždovac. Ovaj put Kragujevčani ni sa igračem više nisu mogli da osvoje nešto više od boda, pa su na kraju meča opet usledile prozivke na račun uprave kluba.
A onda je konačno usledilo jedno pozitivno iznenađenje. Radnički je na „Karaburmi“ savladao OFK Beograd sa 3:2 i tako osvojio prve bodove u gostima. Blistao je Knežević, koji je sa dva gola bio najzaslužniji za pobedu „đavola“.

Pomislili su navijači Radničkog da je ovo najava boljih igara kragujevačkog superligaša, tako da se očekivalo da u meču sa Spartakom na „Čika Dači“ izabranici Radmila Ivančevića ubeleže nove bodove. Međutim, Spalević je na samom početku utakmice promašio jedanaesterac, što je totalno poremetilo Kragujevčane, pa su „golubovi“ na kraju došli do boda. Nakon toga, došla je utakmica osmine finala kupa Srbije, protiv Crvene zvezde. Iako je tim sa „Marakane“ na kraju slavio sa 3:0 i plasirao se u narednu fazu takmičenja, igrači Radničkog su pružili žestok otpor i nisu se obrukali protiv favorizovanih crveno-belih.

Usledio je duel sa Vojvodinom u okviru 11. kola Jelen Super lige. Radnički je na „Karađorđe“ stigao desetkovan povredama. Novosađani su vodili sa 2:0 i činilo se da će zabeležiti laku pobedu, ali su igrači Radničkog u nastavku meča pokazali karakter i uspeli da izjednače na 2:2, čime je sačuvana tradicija nepobedivosti u Novom Sadu. Ali onda dolazi „hladan tuš“. Radnički je na „Čika Dači“ nesrećno poražen od Čukaričkog u 12. kolu, autogolom Tintora.

Pred gostovanje u Ivanjicu, pojavila se informacija da igrači Radničkog odbijaju da treniraju zbog neizmirenih obaveza kluba prema njima. Posle razgovora sa rukovodstvom kluba i na insistiranje trenera Ivančevića, fudbaleri Radničkog nastavili su sa treninzima. I onda, u 13. kolu desilo se nešto što je celu polusezonu u Jelen Super ligi obojilo u crno. Mladi navijač Radničkog Dušan Todorović, preminuo je u Ivanjici od srčanog udara, odmah nakon izjednačujućeg gola Radničkog. Javnost je bila šokirana smrću mladog čoveka, koji je imao ceo život pred sobom.

Foto: crvenidjavoli.net

U njegovu slavu, prvih 18 minuta u meču 14. kola protiv Novog Pazara, koji je odigran na „Čika Dači“, navijači Radničkog se nisu oglašavali i tako odali poslednju počast svom preminulom drugu. Radnički je u toj utakmici došao do veoma važne pobede, golovima Spalevića i Tintora. U poslednjem kolu jesenjeg dela prevenstva, Kragujevčani su gostovali Jagodini. Iako se očekivao jedan dobar, komšijski meč, sve je upropastio sudija Novak Simović, koji je prvo propustio da sankcioniše očigledno igranje rukom fudbalera Jagodine u svom kaznenom prostoru, a onda je svirao diskutabilan jedanaestrac za domaće. Naravno, opet su usledile žestoke reakcije od predsednika kluba Marajnovića, koji je još jednom prozvao sudijsku organizaciju da namerno „minira“ njegov tim.

Na kraju ove jeseni možemo zaključiti da Radnički nije  u potpunosti iskoristio svoj igrački potencijal. Ova ekipa definitivno ima kvalitet da bude i među prvih deset ekipa u šampionatu, a postoje brojni razlozi zbog čega to nije tako.

Prvo, tu su pre svega povrede. Trener Ivančević je od samog starta sezone imao problema da sastavi jedanaestorku koja će početi meč. Čak je bio prinuđen i da se „krpi“, tako što su pojedini igrači igrali na potpuno različitim pozicijama u timu. Recimo, Stefan Petrović, po vokaciji vezni igrač, kod Ivančevića je morao na desnog beka. Isto tako Petar Pavlović, koji igra na poziciji desnog beka, u finišu sezone je morao da igra levog veznog igrača.

Tu dolazimo i do drugog problema, a to je nedostatak odgovarajućih alternativa u timu. Radnički na nekim pozicijama nema adekvatnih zamena, pre svega u odbrani. Sa druge strane, neki igrači koji su dovedeni, pokazali su da ne mogu da odgovore zadacima i nadomeste izostanak standardnih prvotimaca, pa je Ivančević često morao da traži rešenja u omladinskoj školi, koja, na svu sreću, radi punom parom i „štancuje“ izuzetno kvalitetne i talentovane igrače.

Treća stvar je atmosfera u klubu, kao i oko kluba. Svi smo mi svesni finansijske krize u svim aspektima društva, ali ukoliko grad želi profesionalni sport, on mora da odvaja određena sredstva kako bi se taj sport održavao. Već duže vreme FK Radnički ima finansijskih problema, a sve je kulminiralo već pomenutim štrajkom igrača zbog neisplaćenih zarada. Sada ide zimski prelazni rok. Radničkom su potrebna pojačanja u određenim delovima tima, pa se postavlja logično pitanje: da li će biti sredstava da se dovedu novi igrači?

Naravno, ne treba zanemariti i publiku, koja u sve manjem broju dolazi na „Čika Daču“. Da li su razlog tome loši rezultati kragujevačkog superligaša ili možda zasićenost našim fudbalom i prilično kompromitovanim takmičenjem, tek, na stadion ove sezone dolazi veoma mali broj ljudi. Nekada je kragujevačka publika bila pojam za sve druge gradove. Na „Čika Daču“ je dolazilo i po 20 000 ljudi.

U sezoni 2011/2012, kada se Radnički vratio u elitni rang takmičenja, Kragujevčani su bili na četvrtom mestu po poseti, sa 5736 gledalaca u proseku, odmah iza „večitih“ i Novog Pazara. Ove sezone, Radnički je što se tiče posete tek na osmom mestu. „Čika Daču“ je posećivalo u proseku 2786 gledalaca po meču, što je duplo manje u odnosu na posetu od pre dve godine. Prethodnih sezona su uglavnom gostovanja „večitih“ „vadila“ prosek, ali u poslednje vreme sve je manje publike i kada gostuju crveno i crno-beli.

Kakav je recept za proleće? Jednostavno, maksimalna kohezija navijača, igrača, uprave kluba, odnosno svih onih koji vole fudbal i Radnički. Potrebno je da se podigne kvalitet igre, da se beleže bolji rezultati i da se publika postepeno vraća na stadion.

Timu su potrebna određena pojačanja, pogotovo u poslednjoj liniji, gde je Radnički ostao sa Tintorom i dva mlada štopera, Bubanjom i Rosićem. Ekipi je ove jeseni falilo brzine i eksplozivnosti, pa je potreban bar jedan igrač takvog profila na sredini terena. U napadu i dalje sve zavisi od Spalevića, koji je pod stalnim pritiskom da mora postići gol. Evidentno je da tu fali neko ko će malo rasteretiti kapitena i praviti mu društvo u napadu, što bi doprinelo boljoj realizaciji Kragujevčana, koja već odavno predstavlja veliki problem u igri Radničkog.

Nadamo se da Radnički i sve njegove navijače čekaju mnogo lepši dani ovog proleća.