Radnički posle petnaest godina ponovo na odbojkaškom tronu i to sa duplom krunom na glavi!
Kaže naš narod: „Ko čeka, taj i dočeka“. Petnaest dugih godina su odbojkaši Radničkog čekali povratak na šampionski tron. I konačno su ga dočekali u sezoni koja će ostati zauvek upisana kao najuspešnija u osam decenija dugoj istoriji kragujevačkog kluba. Nakon što su osvajanjem Kupa Srbije prekinuli deceniju i po dugu trofejnu apstinenciju, odbojkaši Radničkog su večerašnjom pobedom nad novosadskom Vojvodinom u odlučujućoj petoj utakmici nikad uzbudljivije finalne serije plej-ofa BPŠ Superlige Srbije po prvi put od svog osnivanja prigrabili duplu krunu, čime su potvrdili ovogodišnju dominaciju na domaćoj sceni – 3:1 (21:25, 25:20, 25:21, 25:22).
Foto: OK Radnički
Nekako je bilo suđeno da ova izuzetno uzbudljiva i dramatična finalna serija stane u jednu utakmicu i da Šumadinci pred svojom publikom obeleže povratak na odbojkaški tron. Čini se da je ovo nekako i najpravedniji epilog čitave sezone u kojoj su Kragujevčani prikazali najkonstantniju formu u odnosu na sve superligaške timove, iako se mora odati priznanje i mladim igračima Vojvodine koji su se lavovski borili u finalu i umalo ukrali slavu Brđovićevoj četi, koja je nakon dve neiskorišćene „meč lopte“ za titulu tek iz trećeg pokušaja došla do šampionskog pehara na koji se u prestonici Šumadije čekao još 2010. godine. Nesporno da će ova generacija odbojkaša Radničkog ostati upisana u klupskim analima kao najuspešnija i prva kojoj je pošlo za rukom da objedini oba domaća trofeja u jednoj sezoni.
Istina, večerašnji meč nije dobro počeo po Brđovićeve izabranike, koji očigledno ponešeni atmosferom sa skoro pa dopke punih tribina MTS hale Jezero nisu bili na svom uobičajenom nivou u uvodnom setu. Zatajile su glavne napadačke karike Kragujevčana, Milan Krstić i Milutin Nejić, koji su skupa sakupili svega šest poena, čemu je, doduše, značajno doprinela i odlična igra Novosađana na mreži. Odolevali su Šumadinci sve negde do sredine seta, kada su gosti počeli da se rezultatski odlepljuju, da bi na kraju poenima Ubiparipa uspešno priveli ovu deonicu kraju – 25:21.
Svoje pravo lice domaći su pokazali tek u narednoj deonici. Razigrali su se srednjaci Radničkog Dušan Lopar i Vladimir Gajević, koji su uz podršku Nejića i Krstića utabali Kragujevčanima put do izjednačenja u setovima – 25:20 (1:1).
Kao da je ovaj osvojeni set pokrenuo lavinu, tek Brđovićeve izabranike u nastavku meča više ništa nije moglo da zaustavi na putu ka tituli. Baš kao i u drugom, ton igri Radničkog u trećem setu davali su Lopar i Gajović, koji su bili prosto nerešiva enigma za Vošinu odbranu, koja ruku na srcu i nije bila toliko loša koliko je zatajio napad. Sa svega 26 odsto uspešnosti napada Novosađani nisu mogli da pariraju razigranim Šumadincima, koji su i ovaj period igre rešili u svoju korist – 25:21.
Kragujevčani su se tako ponovo našli u identičnoj situaciji kao i u trećoj utakmici, kada ih je takođe samo jedan set delio od titule. Tada su se Brđovićevi olako ispustili ovu kapitalnu prednost, dopustivši Novosađanima da se vrate iz mrtvih i dođu iz preokreta, ali ovu grešku Kostić i drugovi nisu imali nameru da ponove večeras. Od samog početka seta Šumadinci su držali goste na rezultatskoj odstupnici, da bi u samoj završnici dodali gas i izbili na velikih „plus 5“ (22:17) za opštu euforiju na tribinama. Ipak, borbeni Novosađani nisu se predavali i nakon asa Stankovića prišli su na samo poen zaostatka (23:22), ali dalje od toga nisu mogli. Usledila je servis greška korektora Vojvodine, nakon čega je Gajević blokom stavio tačku na ovu finalnu seriju 25:23 i označio početak velikog slavlja u MTS hali Jezero.
Radnički su do pobede predvodili Milan Krstić i Vladimir Gajović sa po 16 poena, dok je MVP finala Milutin Nejić brojao do 13. Zapažen je bio i iskusni Dušan Lopar sa 10 osvojenih poena. Kod Novosađana prednjačili su Žarko Ubiparip sa 15, Filip Savovski sa 13 i Vuk Kuplinac sa 12 osvojenih poena.
