Prazne puške na „Karađorđu“, Radnički još samo teorija drži u igri za Evropu

Nije bilo golova u međusobnom okršaju evropskih kandidata, Vojvodine i Radničkog 1923, u jednom od derbija 36. kola Mozzart Bet Superlige – 0:0. Ovakav ishod logična je posledica jedne borbene, ali prilično oskudne fudbalske predstave na novosadskom „Karađorđu“, u kojoj je domaćin bio jalov, a gosti nešto rezervisaniji u odnosu na neke prethodne utakmice.

Iako suočeni sa brojnim kadrovskim poteškoćama, Kragujevčani su smogli snage da se isprse silno motivisanom domaćinu, koji je imao priliku da pobedom u ovoj utakmici rezerviše evro-vizu i to kolo pre kraja prvenstvne trke. Taktički zrelom, odgovornom i izuzetno diciplinovanom igrom Dudićevi izabranici su u potpunosti otupeli napadačku oštricu Novosađana, a da su bili za nijansu hrabriji u pojedinim periodima utakmice, posebno u drugom poluvremenu kada su obe ekipe na trenutak spustile gard, mogli su možda da se sa „Karađorđa“ vrate i sa čitavim plenom, čime bi sebi drastično popravili izglede u borbi za Evropu.

Nešto defanzivnija formacija Crvenih, sa trojicom igrača u zadnjoj liniji, koja im je, podsetimo, donela veliki trijumf u duelu sa Crvenom zvezdom, jedini u poslednjih jedanaest kola, pokazala se kao prilično učinkovita protiv prilično neubedljivih Novosađana, koji su bespomoćno kružili oko kaznenog prostora Šumadinaca u prvih 45 minuta.

Jedinu ozbiljniju situaciju pred golom Kragujevčana u ovom delu utakmice izabranici Miroslava Tanjige stvorili su par minuta pred odlazak na odmor i to nakon prekida, kada je Lazar Romanić na trenutak umakao pažnji svojih čuvara, ali iz nekoliko pokušaja nije uspeo da pošalje loptu u mrežu. Prethodno su i Šumadinci propustili jednu dobru priliku preko Adžića, koji je iz solidne pozicije šutirao slabijom levom nogom pored gola.

To je ujedno bilo i sve iole vredno pažnje u više nego skromnom prvom delu utakmice. Drugo poluvreme donelo je za nijansu otvoreniju igru, a samim tim i nešto više uzbuđenja na terenu. Najpre je Zeljković u dva navrata pokušao da ugrozi Rosića, da bi potom današnji kapiten kragujevačkog tima Slobodan Simović posle pokušaja Kokanovića izbacio loptu sa same gol linije.

Bila je to ujedno i najzrelija prilika za Novosađane u drugih 45 minuta, iako su nakon ovog Kokanovićevog pokušaja pretili još i Bamidele i Bukinac. Na drugoj strani, Mirčetić je katastrofalnim udarcem upropastio obećavajuću kontru Crvenih u 59. minutu, a vredni pomena bili su još i pokušaji Ise Ba i Mehmeda Ćosića sa distance.

Kada se sve sabere, remi je nekako najpravedniji ishod okršaja na „Karađorđu“. Zadovoljniji podelom plena mogu biti Novosađani, koji su se sada bodovno izjednačili sa OFK Beogradom na deobi treće pozicije, pa bi im i bod u poslednjem kolu protiv Partizana u Humskoj bio sasvim dovoljan da obezbede učešće u Evropi naredne sezone.

Što se tiče Kragujevčana, oni su u poziciji da ne odlučuju sami o sopstvenoj sudbini, ali daleko od toga da nisu bez šansi u borbi za raspodelu evropskih viza. Glavni preduslov je da u poslednjem kolu pred svojom publikom savladaju TSC iz Bačke Topole, sa kojim trenutno dele šesto mesto na tabeli, i da se potom nadaju da će im rezultati ostalih konkurenata u borbi za Evropu ići naruku.

DUDIĆ: MI SMO SVOJE ŠANSE ZA EVROPU DAVNO PROKOCKALI

Nije okršaj evropskih pretendenata, Vojvodine i Radničkog 1923, doneo atomski fudbal, kakav bismo možda mogli da očekujemo u nekoj ranijoj fazi prvenstva kada nije bio ovako veliki ulog na talonu, ali se akterima prilično skromne fudbalske predstave na novosadskom „Karađorđu“ ne može osporiti želja i borbenost, što ipak nije bilo dovoljno da se „napune oči“ publike. Na kraju remi po meri domaćina, kome će u poslednjem kolu biti dovoljan i bod da osigura evropsku vizu, za razliku od Kragujevčana koji su u poziciji da više ne zavise isključivo od svojih rezultata.

Da su neke druge okolnosti, onda bi i osvojen bod na „Karađorđu“ zadovoljio apetete Šumadinaca, koji su i bez nekolicine standardnih prvotimaca uspešno parirali ovogodišnjem finalisti Kupa Srbije. Ovako, samo skromna konstatacija stratega Crvenih Feđe Dudića da je podela bodova najpravedniji epilog okršaja u Srpskoj Atini.

– Jedna takmičarska utakmica koja se igrala na rezultat. Mi smo formacijom 3-5-2, koju smo igrali u prvom poluvremenu, želeli pre svega da obezbedimo naš gol i eventualno dođemo u situaciju da iz kontranapada preko Ise Ba i Vidosavljevića ugrozimo rivala. Imali smo pred kraj prvog poluvremena jednu dobru situaciju preko Adžića, koju smo morali bolje da rešimo. U drugom poluvremenu smo promenili formaciju, preuzeli inicijativu i krenuli na pobedu. Uspeli smo da stvorimo još jednu kolosalnu priliku preko Mirčetića, koju nismo iskoristili. Vojvodina je potom imala priliku da nas kazni iz jedne kontre. Sve u svemu, realan rezultat na kraju – smatra Dudić.

Šef struke Crvenih naglašava da nema šta da zameri svojim igračima, koji su u drugih 45 minuta primorali domaćina na defanzivu.

– Naterali smo Vojvodinu da se brani u Novom Sadu i zadržava igru zadnjih petnaestak minuta, što je sasvim legitimno sa njihove strane, s obzirom da im je danas odgovarao i bod. Možda smo trebali preduzeti nešto više odvažnosti i rizika u pojedinim trenucima utakmice, naročito u situacijama „jedan na jedan“ i pri šutevima sa distance. Da je neki drugi period prvenstva, sigurno bismo danas išli zadovoljni iz Novog Sada, s obzirom da je Radnički poslednji put ovde uzeo bod još čini mi se 2013. godine – dodaje Dudić.

Svestan je Dudić da je njegova ekipa još ranije propustila svoje prilike da obezbedi plasman u Evropu, iako teoretska šansa još uvek postoji.

– Mi smo realno naše šanse za Evropu davno prokockali i nismo smeli da dođemo u ovakvu situaciju. Jednostavno, nismo bili pravi od sredine marta. Mislili smo da je bodovna prednost koju smo u tom trenutku imali dovoljna za plasman u Evropu, ali se ispostavilo da nije. Smatram da smo zaslužili više, posebno ako se ima u vidu način na koji igramo, što se najbolje videlo u prethodne tri utakmice gde smo uputili preko šezdeset udaraca ka golu protivnika. Ali to je sve fudbal, koji te nekada nagradi, nekad ne. U svakom slučaju nećemo odustati od ovakvog načina igre. Ostaje nam još ta utakmica protiv TSC-a u zadnjem kolu pred našom publikom koju ćemo pokušati da dobijemo, iako smo u takvoj situaciji da sami ne odlučujemo o našoj sudbini – sa žaljenjem je konstatovao Dudić, poželevši na kraju svog izlaganja ekipi Vojvodine sreću u predstojećem finalu Kupa Srbije protiv Crvene zvezde.

Novosađani su možda propustili priliku da pobedom u današnjem duelu čekiraju kartu za Evropu, ali su i dalje u više nego povoljnoj poziciji, s obzirom da im i remi u zadnjem kolu protiv Partizana u Humskoj garantuje izlazak na međunarodnu scenu.

– Znali smo da nas čeka teška utakmica protiv odličnog protivnika. Ulog je bio veliki, s obzirom da nam je pobeda obezbeđivala Evropu, ali smo u isto vreme morali da budemo jako obazrivi kako nam Radnički eventualnom pobedom ne bi ugrozio takmičarske ambicije. Prvo poluvreme je proteklo u nekom ispitivanju snaga, bez previše izglednih prilika za gol. Mi smo imali tu jednu dobru situaciju iz prekida preko Romanića koju nismo iskoristili. Drugo poluvreme je za razliku od prvog bilo daleko zanimljivije. Radnički je krenuo na sve ili ništa, tako da smo pred kraj utakmice i mi i oni delovali kao dva boksera koji bez garda idu na to da nokautiriju jedan drugog. U tome nismo uspeli ni mi, ni oni. Na kraju, kada se podvuče crta, mislim da je podela bodova realan ishod utakmice – sumirao je utiske Zoran Kuntić, prvi saradnik šefa stručnog štaba Vojvodine Miroslava Tanjige.

VOJVODINA – RADNIČKI 1923 0:0

NOVI SAD
Stadion: „Karađorđe“.
Sudija: Stanko Ostraćanin (Kraljevo).
Pomoćnici: Uroš Stojković, Dragan Bogićević (obojica iz Beograda).
Žuti kartoni: Savićević, U. Nikolić (Vojvodina), Simović, Vidosavljević, Adžić (Radnički 1923).

VOJVODINA: Rosić, Butean, Korać, Sičenje, Bukinac, Petrović, Medojević, Kokanović (od 89. Mladenović), Savićević (od 73. U. Nikolić), L. Nikolić, Romanić (od 62. Bamidele). Trener: Miroslav Tanjiga.

RADNIČKI 1923: Milošević, Zeljković, Mitrović, Radović (od 60. Ćosić), Adžić, Ristić (od 71. Ben Hasin), Ilić, Janković (od 46. Bevis), Mirčetić, Vidosavljević, Ba (od 86. Činedu). Trener: Feđa Dudić.

M. P.
Foto: N. Kotlajić