Zoran Radojević – rukometni globtroter

Ljudski život je nepredvidiv i stalno donosi nove izazove, pruža nove mogućnosti. Neki ljudi su prilično skeptični, plašljivi da se uhvate u koštac sa nečim nepoznatim, propuštajući prilike koje im se nude samo jednom u životu.

Rukometaš Zoran Radojević je neko ko se nije libio da prihvati svaki izazov, bez ikakvog straha. Sportska karijera je ovog Kragujevčanina vodila preko Subotice i Šapca do Saudijske Arabije, pa u Poljsku, gde je osvojio prvi trofej u karijeri, a onda u Tursku, Grčku, Portugal, Italiju i Švedsku.

Radojević je rukometom počeo da se bavi u četvrtom razredu osnovne škole, kod profesora Zvonka Jovanovića, i trenirao ga uporedo sa atletikom. Ljubav prema rukometu bila je veća, te Radojević kao srednjoškolac pristupa kadetima „Radničkog“, a nakon godinu dana biva priključen i prvom timu. Nakon punoletstva potpisuje prvi ugovor sa matičnim klubom i postaje punopravni član prve ekipe.

U Radničkom je igrao sve do januara 2004. godine, kada odlazi za Šabac, gde potpisuje polugodišnji ugovor sa ekipom Metaloplastike. Nakon Šapca odlazi u subotičku „Fidelinku“, gde ostaje naredne dve godine.

Usledila je kratka epizoda u Saudijskoj Arabiji, a onda odlazak u Poljsku, u ekipu Visle iz Ploka. Već prve sezone Radojević je osvojio kup sa novim timom, što je ujedno bio i njegov prvi trofej u karijeri. Naredne godine sledi još bolji rezultat, pošto Visla osvaja duplu krunu.

Posle dvogodišnje uspešne epizode u Poljskoj, Radojević se seli u Tursku, u ekipu Mili Pijango iz Ankara, gde ostaje narednih godinu dana.

U sezoni 2009/10, Zoran se seli u Grčku, gde nastupa za ekipu Fillipos iz Verije, sa kojom osvaja drugo mesto u nacionalnom šampionatu.

Nakon punih šest godina Radojević se vratio u svoj matični Radnički, koji je tada po prvi put izašao na evro scenu. Kragujevčani su tu sezonu završili na trećem mestu i plasirali se u četvrtfinale Čelendž kupa.

Dobre partije u Radničkom bile su preporuka za Sporting iz Lisabona da angažuje ovog sjajnog beka, ali u glavnom gradu Portugalije boravi samo par meseci, pošto se ponovo seli u Saudijsku Arabiju, gde sa ekipom Al Nora osvaja titulu.

Nakon Saudijske Arabije sledi povratak u Evropu. Nova destinacija bila je Italija i novi superligaš Karpi.

Sezonu 2013/14. Radojević provodi u Švedskoj, nastupajući za Alsterm , a jula 2014. sledi povratak u Poljsku, ovoga puta u ekipu iz Vroclava, sa kojom je potpisao dvogodišnji ugovor.

Karijera duga više od jedne decenije i bezbroj interesantnih destinacija i klubova u kojima je igrao, bili su dovoljan povod da porazgovaramo sa ovim rukometnim globtroterom.

Nemanja Bojović, mladi i uspešni kragujevački bokser, predložio te je za sagovornika i poželeo da kažeš nešto više o svom novom klubu i kakvo je stanje u poljskom rukometu.

“Prvo bih hteo da se zahvalim Nemanji na “nominaciji”, a što se tiče mog kluba, reč je o najtrofejnijem rukometnom klubu u Poljskoj, koji je 2005. godine zapao u finansijske probleme, tako da trenutno ne spada među favorite za osvajanje trofeja. Posle tri godine pauze, ove godine klub opet nastupa u najvišem rangu takmičenja, a plan je da se u narednih nekoliko godina vrati u sam vrh poljskog rukometa, što neće biti ni malo lako jer rukomet u Poljskoj napreduje iz godine u godinu, liga je sve kvalitenija i mnogo reprezentativaca raznih zemalja igra u Poljskoj. Sve u svemu, na višem je nivou od naše lige, ali to i nije toliko teško, s’obzirom na to koliko se novca ulaže u naš sport generalno.”

Kako si se snašao u novom klubu, kako su te dočekali ?

„Pošto sam promenio dosta klubova, znao sam da na početku neće biti lako. Nova zemlja, nova kultura, novi jezik…Sve to samo po sebi nosi neku težinu, ali sam prihvaćen dobro i već posle nekoliko dana sam se osećao dosta bolje.“

S obzirom na to da se sumiraju sportski rezultati protekle godine, kako si zadovoljan svojim učinkom?

„Morao bih da podelim 2014-tu na dva dela i kažem da sam drugim delom godine dosta zadovoljniji. Nadam se da ću u 2015. godini nastaviti u ritmu u kom sam završio prethodnu, a u tom slučaju neće biti nikavih problema.“

Koja je glavna razlika koju si uočio do sada, između rada u Srbiji i Poljskoj?

„Razlike postoje, ali u sportu nisu toliko velike, kao u nekim drugim zemljama u kojima sam bio. Ako bih morao da navedem nešto, odlučio bih se za mentalitet koji posebno dolazi do izražaja u teškim trenucima npr. posle poraza. Tu postoji velika razlika izmedju Poljaka i nas, pošto oni to dosta lakše podnose.“

Kako izgleda poljska rukometna scena u odnosu na srpsku? Napravi neku paralelu.

„Kao što sam već rekao, dosta je kvalitenija Poljska, zato što se više novca ulaže nego kod nas i žao mi je što u Srbiji nemamo ovakve uslove za rad , jer bi u svakom slučaju pokazali mnogo više u odnosu na ono što sad pokazujemo.“

Pratiš li rezultate kragujevačkih sportista?

„Da, pogotovo kada su u pitanju kolektivni sportovi, mada pratim i ostale. Sada je to dosta lakse nego pre. Na internetu može sve da se pročita , a portali kao što je KGSport, dosta mi pomažu u prolanaženju informacija.“

Kako ti izgleda život u Poljskoj? Šta ti nedostaje iz zavičaja?

„Život je ok. Naravno da uvek nedostaje nešto, a to je uglavnom vezano za hranu. Zato se trudimo da ponesemo sve što nam treba da bi lakše podneli period koji provedemo van otadžbine.“

Planovi za 2015. godinu?

„Što se tiče sportskih planova, oni su vezani za moju ekipu. Želimo da ostvarimo cilj koji nam je zacrtan na početku sezone, a to je opstanak u ligi i da već u narednoj sezoni, koja počinje krajem godine, pokušamo da „napadnemo“ gornji deo tabele.“

Ako bi dobio primamljiviju ponudu, u koju zemlju bi voleo da se preseliš?

“Pošto se polako bližim kraju igračke karijere, ne razmišljam previše o nekim promenama. Ugovor me vezuje za Vroclav još godinu i po dana, ali svakako bih voleo da se posle Poljske preselim u toplije krajeve ili neku državu sa Bliskog istoka.“

Smeta li ti što je i dalje, od kolektivnih sportova, u prvom planu uvek fudbal, koji je u vrlo lošem stanju poslednjih godina?

„Ne mogu reći da mi smeta ili ne smeta. Svi znamo da je sport u poslednje vreme postao biznis, a fudbal u tome prednjači. Zato ima malo gorčine kada vidim koliko se para ulaže u fudbal, a rezultata nema, dok bi se sa polovinom tih sredstava u nekim drugim sportovima, poput rukometa, postigli mnogo bolji, da ne kažem vrhunski rezultati.“

Tekst: Mario Badjuk
Foto: privatna arhiva