Žarko Trifunović – kvalitet uvek ispliva na kraju

Postoje ljudi koji odustanu nakon prve veće prepreke u životu, a postoje i oni koje takve neprijatne situacije motivišu i teraju da nastave dalje, još jače i odlučnije.

Žarko Trifunović, golman i kapiten Radničkog, jedan je od onih koji se nikad ne predaju. Njegova harizma, urođene liderske sposobnosti i nesporan igrački kvalitet konačno su isplivali u ovoj polusezoni na površinu.

Momak koji se pre samo par godina nalazio na ivici prestanka aktivnog igranja fudbala, koji je pretrpeo brojne nepravde i pehove u karijeri, bio neshvatljivo skrajnut u drugi plan, ove jeseni vratio se kao pobednik i svojim sjajnim odbranama definitivno obeležio ovu polusezonu, kada je u pitanju kragujevački superligaš.

Trener Neško Milovanović je u Trifunoviću prepoznao karakteristike lidera i motivatora, pa ga je nagradio kapitenskom trakom. Žarkov primer je poruka za sve one koji su iskusili nepravdu na svojoj koži, da snagom volje i karaktera mogu da stignu do željenog cilja.

Reci nam nešto o svojim igračkim počecima. Gde si načinio na prve fudbalske korake?

Svoje prve igračke korake napravio sam u Radničkom, gde sam boravio do prelaska u kadetsku selekciju, kada sam, sticajem okolnosti, prešao u Šumadiju 1903. Tu sam branio za omladinsku ekipu, a sa 17 godina stao na gol prvog tima.

U  januaru 2009. godine vraćam se u Radnički. Međutim, 2.maja. 2010. godine doživeo sam težu povredu, koja me je odaljila sa terena na duži period. Od tog trenutka, pa sve do ove sezone, pretrpeo sam puno nepravdi. I sada se grozno osećam kada pomislim na taj period.

Usledila je pozajmica ekipi Pobedi iz Beloševca, u kojoj sam pružao dobre partije i bio najbolji ocenjeni igrač Srpske lige „Zapad“.  Nakon toga sam se napokon vratio u Radnički i bio rezervni čuvar mreže sve do ovog leta.

Nakon svih tih nepravdi i lošeg tretmana, da li si ikada razmišljao da napustiš Kragujevac i Radnički?

Jesam, razmišljao sam da napustim Radnički posle svega što mi se izdešavalo i načina na koji su se poneli prema meni. U trenutku kada sam želeo da napustim klub, imao sam još šest meseci do kraja ugovora i govorio sam ljudima iz kluba da hoću da idem i branim negde, kako sav moj trud i karijera ne bi propali, ali su oni tražili mnogo veliko obeštećenje, koje zainteresovani klubovi nisu hteli da plate iz principa. Onda su me slali da treniram sa omladincima, a ne sa prvim timom, i pri tom terali da produžim ugovor na još godinu dana, uz obećanje da će me poslati na pozajmicu u Pobedu kako bih branio. Posle dužeg razmišljanja na kraju sam potpisao ugovor, pošto nisam želeo da izgubim godinu dana za džabe.

Ko ti je pružao moralnu podršku u tim trenucima?

Najveću podršku imao sam pre svega od porodice, majke Biljane i oca Boška. Oni su bili tu sve vreme uz mene, podržavali me i davali savete. Da nije bilo njih u tim trenucima, možda bih i prekinuo da se aktivno bavim fudbalom. Takođe, veliku podršku sam imao i od prijatelja sa kojima se družim.

Kakav je bio osećaj konačno stati na gol Radničkog i jesi li imao tremu?

Budući da sam rođen u Kragujevcu, moja najveća želja, od kada sam počeo da treniram fudbal, bila je da branim za Radnički u Super ligi i da budem kapiten tima.

Naravno, stati na gol Radničkog, i to u Super ligi, neverovatan je osećaj. Bilo je to protiv Spartaka u Subotici i sećam se da sam imao veliku, ali pozitivnu tremu, i mogu da budem zadovoljan kako sam branio na tom debiju, iako smo nesrećno izgubili.

Foto: sumadijapress.co.rs

Šta smatraš svojim najvećim golmanskim kvalitetom, a šta po tvom mišljenju možeš da popraviš?

Pa dosta radim na udarcima iz daljine i situacijama jedan na jedan. Možda bih mogao da popravim malo rad nogu i procenu kada su u pitanju centaršutevi i dubinske lopte, ali bolje da pitate mog trenera Dejana Jelčića šta on smatra mojim najvećim kvalitetom, a na čemu treba da poradim.

Tvoj golmanski uzor?

Uzor mi je Iker Kasiljas iz Real Madrida. Voleo bih da postanem golman takvog kvaliteta, baš kao što je on.

Kakvi su ti planovi u daljoj karijeri?

Što se tiče karijere, zasad samo razmišljam kako da sa Radničkim ostvarim što bolje rezultate u novoj godini i naravno da ostvarimo cilj, a to je opstanak u ligi, u šta čvrsto verujem. Biće teško, ali ja sam siguran da mi to možemo.

Inače, imam ugovor sa klubom do 31. januara. 2016. godina, tako da su svi moji planovi trenutno vezani za Radnički. Naravno, imam i ponude drugih klubova koji su zainteresovani za moje usluge, ali ne bih sad o tome.

Kako ocenjujes proteklu polusezonu?

Ni ja, kao ni svi u klubu, ne možemo da budemo zadovoljni, budući da se nalazimo na poslednjem mestu. Svi znaju da smo kasnili sa pripremama, da je većina igrača iz prošle sezone otišla, da je bilo problema oko para, oko dovođenja novih igrača koji su dolazili u sred prvenstva, pa su morali da se uklapaju iz kola u kolo. Pri tom se promenila uprava, treneri su se menjali itd.

Dolaskom Neška Milovanovića za trenera sve je živnulo. On je uneo disciplinu u svlačionicu i hemiju među igračima, koja do tog trenutka nije postojala. Za njega je Radnički svetinja i on bi sve za ovaj klub dao sve.

Za ovih mesec i po dana, koliko je na klupi Radničkog, mi smo od pet utakmica tri odigrali nerešeno i dve izgubili, a pri tom na zadnja dva meča postigli četiri gola, čime je pokazao da voli ofanzivni fudbal, ali da je ipak prioritet sačuvati svoj gol.

Navijači?

Navijači su nam velika podrška, posebno oni najverniji, i kod kuce i na strani. „Đavoli“ postoje eto već 15 godina i sigurno su među pet najjačih navijačih grupa u zemlji.

Međutim, vidite i sami koliko publike dolazi kad igramo kod kuće, po 500, 600 ljudi maksimum. Jedino kada dođu Zvezda i Partizan bude po 5 000-7 000 ljudi, ali i to je zanemarujući broj, u odnosu na period od pre dve godine, kada je na skoro svaku utakmicu dolazilo minimum 7 000 ljudi.

Žarko Trifunović privatno?

Moji roditelji mogu najbolje da kažu kakav sam privatno, naravno i drugari i drugarice. Uvek sam za šalu i druženje. Smatram sebe opuštenim likom. Nisam neki tip koji je hronično neraspoložen. Naravno, desi se i to, ali me brzo prođe.
Volim da pogledam neki film sa prijateljima, da odem na kuglanje, bilijar, naravno tu su i video igrice po neki put. Takođe, često prošetam sa roditeljima, čisto da očistim glavu od svega.

Za kraj, Žarko je poručio nešto čitaocima KG sporta i navijačima Radničkog.

Pozdravio bih sve čitaoce KG sporta i poželeo im da proslave novogodišnje i božicne praznike u krugu svojih najmilijih. Neka sve ružno što im se dogodilo u 2014. godini zaborave i neka veruju u bolje sutra i boga, jer će ih bog kad-tad nagraditi, kao što se dogodilo u mom slučaju. Iako sam bio u teškoj situaciji pre 4 godine, nisam gubio veru i na kraju sam za to nagrađen.

Takođe, našim navijačima, vernim Đavolima i ljudima koji vole Radnički, poručio bih da ovog proleća budu uz nas, da dolaze na stadion i da nastave da nam pružaju podršku, koja nam je preko potrebna kako bi ostvarili cilj i ostali u ligi. Kragujevac zaslužuje superligaša kao što je Radnički, klub sa velikom istorijom.

Srećna Nova godina svima!

I mi Žarku želimo sve najbolje u 2015. godini, da nastavi sa dobrim partijama u dresu Radničkog i da zajedno sa svojim saigračima obezbedi opstanak u Super ligi.