Vicešampioni Evrope očekivano slavili u Jezeru

Utorak je sa sobom doneo veliki košarkaški spektakl i gostovanje velikog Makabija u Kragujevcu, očekivala se dobra košarka i zatvaranje ove košarkaške godine na najbolji način. U nikad punijoj dvorani „Jezero“ , ekipa koja je tesno poražena od Panatinaikosa u finalu Evrolige u maju ove godine, zasluženo je slavila nad Kragujevačkim Radničkim – 70 : 91 (16:24, 14:26, 27:23, 13:18).

Objektivno gledano, sjajna gostujuća ekipa je dokazala svoju veličinu od samog izlaska na teren pa do samog kraja i press konferencije. Prvo, načinom izlaska na teren i samim  zagrevanjem, preko pozdrava i uručivanja poklona u vidu obeležja kluba svakom igraču domaćeg tima, zatim, sa izuzetnom uigranošću i lakoćom u igri, izuzetnom fer i korektnom ponašanju i bez potcenjivanja protivnika (izuzev možda manjih pokušaja „čuvenog“ Pninija kome Blat nije dozvolio „predstavu“ ograničivši ga na samo 13 minuta u igri)… pa sve do samog kvaliteta, iskustva i zajedništva u napadu, a posebno u odbrani, koja je delovala fascinantno.

Bezbroj odbrambenih varijanti, čak i više tipova zonskog presinga po celom terenu ali i onih sa udvajanjem na polovini terena, tipovi zonskih odbrana i svega ostalog… Laički deluje da je utakmica mogla i da bude drugačije završena, ali ova ekipa Makabija je odigrala onoliko koliko je bilo potrebno da se dobije za njih „jedna utakmica u ABA ligi“.

Apsolutna fizička dominacija na svakoj poziciji, velika šuterska preciznost i hladnokrvnost od samog početka utakmice na gostujućem terenu u prepunoj hali, ekipa vođena fantastičnim trenerom, ex šampionom Starog kontinenta sa Ruskom reprezentacijom, Dejvidom Blatom, jednim od novijih lafova iz stare škole košarkaških znalaca – „šmekera“, majstora press konferencija, sa velikom potporom u struci,  ukazuje da im treba skinuti kapu u svakom pogledu. O novcu i ulaganjima, čak i pre odlaska Farmara nazad u NBA, da i ne pričamo…

Što se same utakmice tiče, otvorena je, veoma motivisanom, ali stegnutom igrom Radničkog, ruka je drhtala, šutevi van 6,75m 0/7 u prvoj deonici, pokazali su da je Radničkom ipak potrebno i više mišića i iskustva u ovakvim utakmicama. Očekivala se dominacija „Big Sofo-a“ na centarskoj poziciji i može se reći da je sa „samo“ 12 poena prilično zaustavljen udvajanjem domaćih igrača. Odlična odbrana gostiju, puno preuzimanja i fleksibilnost popunjavanja pozicija od „dva-„pet“ u smislu snage, visine i brzine, doprineli su velikoj prednosti gostiju na kraju prve deonice.

U drugoj deonici, definitivni povratak kapitena Pavkovića obradovao je publiku, ali Radnički još uvek nije imao odgovor na dobru igru protivnika. Uz to i pad koncentracije usled veoma odlučnog i snažnog starta jedne gostujuće ekipe na parketu hale „Jezero“, što naravno nije zabeleženo ovih sezona u Kragujevcu. To je i psihološki delovalo na domaću ekipu, koja je u drugoj deonici napravila za skoro 10 minuta samo dva faula, a pritom imala minus od skoro 20 poena razlike.  Gosti preve seriju od 13:0  trojkama fantastičnih Smita i Blu-a, i pokazuju pravac u kome će se kretati nastavak utakmice.

Treća deonica pokazuje da su košarkaši Radničkog malo spustili „frku“, opustili ruke i krenuli da „sipaju“ iz svih pozicija, dakle na sve ili ništa. Sa pet trojki iz „svih“ pozicija prave seriju od 13-0 i tako dižu publiku na noge. Radnički je prišao na minus deset i onda je Smit ubacio, u poslednjoj sekundi napada, svoju treću trojku uz šut iz igre 8/8. To je bio početak serije gostiju, koji se vraćaju na plus šesnaest na kraju treće deonice.

Početak poslednje deonice daje seriju domaćina 7-0 i nagoveštaj nešto neizvesnije završnice, ali iskusni Lengford i Blu sa dve trojke smiruju nalet domaćina. Pri kraju su priliku dobili i mladi Milosavljević i Stojačić, koji će jednog dana možda zigrati baš u jednoj ovakvoj ekipi kao što je Makabi, i to im i želimo.

Radnički je nadskakan u ovom meču i već nakon prvog poluvremena razlika u skovima od 23/10 u korist gostiju bila je veoma značajna i srazmerna rezultatu. Odličan procenat šuta igrača Makabija na čelu sa fantastičnim Smitom, koji je za 23 minuta u igri postigao 22 poena uz šut iz igre (9/10 – 90%) zatim Blu sa 23 poena, i Lengford sa 17 poena (8/11 iz igre) delovao je psihološki dosta jako na domaće igrače, koji su zaista jako želeli da probaju da urade nešto značajno u ovoj utakmici i izgleda da su izogreli u prvom poluvremu u toj želji.

Odnos indeksnih poena celog tima u korist gostiju od 115/65 pokazuje da je Makabi sasvim zasluženo pobedio i opravdao titulu aktuelnog vicešampiona Evrope.

U domaćoj ekipi Sajmon je uspeo da se izbori sa Skorcanitisom i da postigne 17 poena uz 6 skokova ali i 4 asistencije iz povratnog pasa. Skot i Sinovec su dodali po 11, a Stiven je imao 9 poena iz šest asistencija.

Treba reći da važne utakmice ekipi Radničkog tek predstoje, počev od Cibone pa nadalje, i da se posle novogodišnjih praznika treba ozbiljno okrenuti nastavku prvenstva, a posebno u  tri utakmice „kod kuće“ nakon Cibone.

Treba odati priznanje fantastičnoj publici, koja je doprinela koliko je mogla da se napravi veliki spektakl i iz hale „Jezero“ večeras u svet odlazi fenomenalna slika navijanja i podrške voljenom klubu. Kako što reče Muta nakon meča: “ Ovakvu atmosferu samo mi i Partizan možemo da napravimo. „

Kragujevac
Dvorana: “Jezero“.
Gledalaca: 4.500.
Sudije: Radović (Hrvatska), Vojinović (Crna Gora), Vovk (Hrvatska).
Osvojene lopte: Radnički 10, Makabi 9.    Izgubljene lopte: Radnički 14, Makabi 15.
Asistencije: Radnički 13, Makabi 19.   Lične greške: Radnički 18, Makabi 20.

RADNIČKI: Sajmon 17, Marković 9, Gadeforš 5, Bratić 7, Skot 11, Pavković 6, Sinovec 11, Lučić, Milosavljević, Mijatović 3, Stojačić 1, Bakić.

MAKABI: Smit 22, Blu 23, Ohajon 4, Skorcijanidis 12, Lengford 17, Papalukas 6, Hendriks 3, Elijahu 2, Pnini, Burštajn, Džejms 2, Šajer.

Naši momci u sledećem kolu ABA lige idu u goste zagrebačkoj Ciboni, skoro pa sasvim kompletni i sa nadom u pozitivan rezultat.

Srećno im bilo !

Foto: Zoran Petrović