Veterani Jadrana osvežili sećanja (FOTO)

Generacija fudbalera gradskog prvoligaša sa Vašarišta iz šezdesetih godina, koja je ostvarivala i najzapaženije rezultate u klupskoj istoriji, organizovala je druženje i podsećanje na dane kada je Jadran igrao utakmice sa Partizanom, Crvenom zvezdom, Vojvodinom, splitskim Hajdukom itd. i bio poznat na prostorima bivše Jugoslavije.

Iz te ekipe među živima je još desetorica bivših igrača. To su sada veterani sa sedamdeset, osamdeset, pa i više godina, ali su im još uvek u sećanju ostale lepe uspomene na vreme provedeno u dresu ovog kluba, koji je osnovan davne 1925. godine.

Povod za jučerašnje okupljanje u hotelu „Zelengora“ bio je prvi susret sa beogradskim Partizanom 24. februara 1965. godine, kada je Jadran obeležio četvrtu deceniju svog postojanja. Susret je odigran po snegu, na gradskom stadionu, pred 7.000 gledalaca, a višestruki šampion Jugoslavije tada je pobedio sa 2:0, golovima Milana Galića i Miroljuba Petrovića.

Slavna generacija Jadrana sa rukovodstvom, deo svetle istorije ovog kluba

U ovom susretu za pamćenje za Jadran su nastupili: D. Panić, R. Savić, D. Marjan, kapiten D. Đoković, Lj. Milovanović, M. Nikolić, D. Srećković, S. Đusić, R. Ristić, T. Đurić, M. Milovanović, D. Krivokuća, M. Ivanović, D. Cvetković M. Nešović, a trener je bio Miro Bećarević. Za Partizan su igrali: Ćurčić, Jusufi, Krajišić, Bečejac, Davidović, Grebenarević, Vislavski, Petrović, Vukelić, Galić, Mihailović.

Inicijativu za okupljanje nekadašnjih igrača iz te generacije, koja je šezdesetih godina ispisivala svetlu istoriju FK Jadran takmičenjem u prvenstvu Šumadijsko-pomoravske lige od 1963 – 1969. godine i Kupu Jugoslavije, kao i sećanje na susret sa Partizanom, pokrenuo je tadašnji fudbaler i trenutno najstariji kragujevački fudbalski sudija Dobrivoje Srećković. Svesrdnu pomoć imao je u entuzijasti i fudbalskom hroničaru Dobrosavu Kići Glišiću, višegodišnjem sekretaru kluba, čiji je otac Lazar bio predsednik Jadrana.

Ovaj klub, kao i mnogi kragujevački sportski kolektivi danas, tavori u Gradskoj ligi Kragujevca, ali se ponosi nekadašnjim generacijama i njihovim rezultatima sačuvanim u dve monografije „Večiti amateri“, štampane povodom 70. i 80. godišnjice kluba, a predstavljeni su i svojim filmom i himnom.

Grupni snimak veterana Jadrana iz slavne genercije

Od deset preživelih veterana Jadrana iz ove generacije, skupu i druženju u sopstvenoj režiji prisustvovalo je sedam bivših igrača. Najstariji Petar Tomašević, zatim Milomir Ivanović, Dragan Krivokuća, Dobrivoje Srećković, Ljubomir Milovanović, Dragoljub Bata Marjan i Mihailo Nikolić, a odsustni su bili Tiosav Đurić, Miroslav Milovanović i Milomir Nešović koji živi u Novom Sadu.

Počasni gost ovog druženja bio je legenda kragujevačkog sporta Slavko Sorgić (89), takmičar i bokserski trener, počasni građanin Kragujevca i simpatizer Jadrana.

Slavko Sorgić i Dobrivoje Srećković imali su zanimljive razgovore

Malu svečanost otvorio je Dobrosav Kića Glišić, koji je bio „maskota kluba“ u vreme šezdesetih, i koji je rastao i stasavao uz Jadran.

– Kao večiti amateri znali smo da obeležavamo jubileje od 40, 60, 70, 80, i na kraju 90 godina svoga rada. Povodom 70 godina postojanja izdali smo monografiju „Večiti amateri“. Igrali smo tri puta sa Partizanom, po dva puta sa Zvezdom i Hajdukom iz Splita, Vojvodinom… Znalo se dobro za Jadran i u velikoj Jugoslaviji, tako da su generacije ovog kluba promovisale ugled Kragujevca.

Cilj nam je da 24. jula ove godine, u našem domu u Sportskom centru „Jadran“ u Vašarištu, okupimo sve generacij, koje su nosile dres ovog kluba i zajednički se družimo, a da mlađim generacijama svojim iskustvom pomognemo da nastave bogatu tradiciju dugu 92 godine – rekao je Glišić.

Inicijator okupljanja i druženja veterana Jadrana Dobrioje Srećković podsetio je da je ovo druženje vezano za sećanje na prvi susret sa Partizanom.

– Igrali smo iz ljubavi, amaterski i lepršav fudbal.  Svuda smo bili cenjeni i rado primljeni. Poznavao sam mnoge legende fudbala, a znao sam i „tehnika“ Partizana i poznatog novinara Mileta Kosa, koji mi je jednom prilikom rekao da je njegov klub odigrao najtežu utakmicu baš protiv nekog Jadrana iz Kragujevca.

Prvi trener bio mi je Rade Stojanović – Popče, a potom Sima Nikolić i drugi. Po završetku fudbalske karijere opredelio sam se za suđenje, gde sam proveo 16 godina, a od toga u saveznom rangu osam godina. Posle tragedije u Podgorici gde sam povređen, otišao sam u sportsku penziju, ali sam nastavio sa osposobljavanjem fudbalskih sudija. Iz moje škole i selekcije izašle su poznate sudije Miroslav Radoman, Boško Jovanetić, Milan Karadžić, sve do kompletnog tima sada najboljeg srpskog sudije Miroslava Mažića. Trenutno je na listi sudija Super lige naš Bojan Nikolić, dok je najperspektivnija devojka Marina Višnjić u ovoj godini dobila i znak FIFA. Verujem da će ona uskoro suditi evropsko, pa i svetko prvenstvo u ženskom fudbalu – pohvalio se Srećković, čiji sin Marko nastavlja očevu tradiciju i dospeo je na listu Super lige.

Srećković se družio sa poznatim sportskim ličnostima Džajom, Pižonom, Mocom Vukotićem, Ćirom Blaževićem i mnogim drugima, ali je rekao da su mu najdraži Jadranovci, sa kojima je amaterski igrao fudbal.

Najstariji Jadranac Petar Tomašević postigao je mnogo golova

Najstariji veteran Petar Tomašević je podsetio na mnoge susrete, promene trenera, igranja na šljaci, ali i neprijatne situacije posle nekih mečeva.

– Pored susreta sa Partizanom, Zvezdom, Vojvodinom  i drugim poznatim klubovima, u sećanju su mi ostali mnogi golovi i utakmice za kup i baraž za plasman u viši rang. Igrao sam za 14 klubova, a najjača mi je bila utakmica u Kragujevcu Radnički – Jadran za Kup Srbije. To je bila velika utakmica. Radnički je poveo, a ja sam iz slobodnog udarca savladao Fazana i izjednačio. Ponovo je poveo Radnički i ja izjednačim, ali izgubimo na penale jer ja promašim poslednji. Hteli ovi moji da me „ubiju“. Ja kažem: „Stanite, ljudi nam dali teren 12 godina da igramo, poklonili nove dresove…“

Zvali su me Puškaš i dao sam mnogo golova –  sa setom seća se Tomašević.

Jedan od Jadranovaca iz tadašnje „mlađe garde“ bio je Dragoljub Bata Marjan, koji je pored fudbala igrao i rukomet, a bio je i trener Jadrana.

– Počeo sam u Jadranu gde su bili moji drugovi iz odeljenja Mile Nedeljković i pokojni Žarko Nikolić. Najlepše sportske uspomene vezuju me za Jadran. Međutim, na prevaru su me odveli u Šumadiju, zbog čega sam plakao kada sam razduživao opremu.

Bio sam i trener, i tri meseca pratio treninge Crvene zvezde i njen sistem igre preneo u Jadran. Pobeđivali smo sve kragujevačke klubove, jer smo imali dobar tim. Naši igrači su dosta znali fudbala i ja nisam imao težak posao kao trener, osim da ih fizički pripremim – naglasio je Kragujevčanin, koji je poznatiji u gradu kao Bata Marjan.

Mihajlo Nikolić priznao je da 72 godine živi sa Jadranom.

– Volim ovaj klub za koji me vezuje veliko drugarstvo. Bili su nam predivni sastanci posle utakmice kod sadašnje „Zlatne ruže“ i tadašnja „Dva ogledala“ u pešačkoj zoni. Ostale su mi u sećanju posebno dve utakmice, kada su mi druga Musu prebili u Partizanima, i baraž protiv Šumadije na šljaci sa prepunim tribinama. Mi smo vodili 1:0, ali smo izgubili na kraju sa 1:2.

Došao sam u Jadran sa 13 godina zahvaljujući Musi Đokoviću, koji stanovao kod mene. To je bilo društvo koje se ne zaboravlja – tvrdi Nikolić.

Ljubomir Milovanović – Planac

Nezaboravna sećanja ima i Ljubomir Milovanović – Planac, koji je 1958. godine došao u Kragujevac iz Velike Plane i zaposlio se u Zastavi. Nastavio je karijeru u Jadranu, a nastupao i za Šumadiju, Koloniju, Zastavu…

– Bili smo srećni kada pobedimo. Kao dobri drugari znali smo da pomognemo jedan drugome kada zatreba, a posle utakmice i da se počastimo. Malog Kiću smo vodili sa nama kao „maskotu“. Ostale su mi u sećanju utakmice sa Partizanom, Hajdukom, Dorćolom, a igrali smo i sa nekim francuskim poštarima. Bio sam i trener u Jadranu, sekretar u beloševačkoj Pobedi…Zahvalan sam drugovima što su me lepo prihvatili u Kragujevcu, gde sam ostao do danas– kaže Nikolić.

Golman Jadrana iz slavne generacije bio je Miomir Ivanović, koji se može pohvaliti da je odbranio penal Mihailoviću iz Partizana.

– Sportsku karijeru sam započeo u čuvenom podmlatku Radničkog, koji je vodio Mile Tita. To je bilo vreme kada je Radnički počeo da razigrava za Prvu saveznu ligu. Posle dolazi Fenjveši kao trener, a zatim i Šmit. Zbog mojih neozbiljnosti trener me odstranjuje sa priprema u Čukojevcu, a mene je na golu zamenio Dule Čkalja. Čim sam došao sa priprema, Močvanac me uhvati za ruku i kaže: „Ideš ti u Jadran“. Tu sam igrao pre podne za podmladak, a popodne za prvi tim, ali pod drugim imenom.

U Jadranu sam proveo najlepše dane. To je bio dobar tim. Sećam se utakmice sa Partizanom. Pun stadion i pored velikog snega. Tada sam odbranio penal Mihailoviću, ali moram da priznam da mi je namignuo gde će šutirati – u šali svoje sećanje osvežava Ivanović.

Tako pričaju uz druženje veterani „večitih amatera“ sa Vašarišta, za sećanje mladim generacijama od kojih očekuju da nastave njihovim putem u očuvanju tradicije Jadrana.

Tekst i foto: M. Jovičić