Osnovni cilj podmlađivanje ekipe
INTERVJU SA: Zoran Radosavljević – predsednik FK Sušica
Prošlo je nešto više od 2 godine od kako se Zoran Zuba Radosavljević oprostio od aktivnog igranja fudbala. Na toj oproštajnoj utakmici, igranoj na stadionu “Čika Dača“ pored domaćina Radničkog gostovale su ekipe Crvene zvezde i Ivanjičkog Javora za koje je Zuba tokom svoje karijere nastupao. Od tog dana, 23.aprila 2008. godine Zuba se slabo pojavljivao u medijima ili uopšte nije.
U nameri da se jedna od legendi kragujevačkog fudbala ne zaboravi otišli smo na Sušičko brdo i pokucali na vrata fudbalskog kluba Sušica. Tamo smo srdačno dočekani od domaćina Radosavljevića. Sa njim smo razgovarali na temu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Trenutno obavljam funkciju predsednika kluba u fudbalskom klubu Sušica, od juna 2009. godine. Sezone 2008/09 sam trenirao prvi tim Sušice i to je bio moj trenerski debi na kojem sam uveo ekipu u “Zonu“. U međuvremenu sam polagao za A. trenersku licencu i bio po kampovima na Zlatiboru, Beogradu i imao puno obaveza pa nisam bio u mogućnosti da vodim ekipu i prošle sezone pa sam prešao na funkciju predsednika kluba.
Dok je bio prvi trener FK Sušica vodio je kadete i petliće kluba. U Sušici je od 2008. godine na predlog svojih prijatelja i drugara. Inače Radosavljević je rođen u naselju Sušica, pa mu je uz Radnički u kojim je proveo najveći deo svoje karijere Sušica najdraži klub. Nije mu bilo teško da se prihvati posla da trenira prvi tim pa i da odigra po koju utakmicu u gradskoj ligi 2008.godine. Tokom svoje karijere pored Radničkog igrao je i u Crvenoj zvezdi, Javoru, Badnjevcu, u Grčkom drugoligašu Panargaikosu. Priseća se uspomena ali i izvdaja dva najlepša trenutka u svojoj karijeri.
Prvi, kada je sa Crvenom zvezdom osvojio kup Jugoslavije (pobeđena Vojvodina u finalu sa 1:0. U polufinalu savladan Arkanov Obilić na penale, Radosavljević je bio jedan od strelaca sa bele tačke). Drugi, kada je sa FK Javorom 2002. godine prvi put u sitoriji kluba izborio plasman u I saveznu fudbalsku ligu.
– Najdraži gol?
Moja dva najdraža gola su postignuta u dresu mog najdražeg kluba gde sam proveo svoju mladost. Oba u prvoligaškom nadmetanju. Jedan lob udarac kojim sam savladao Dragoslava Jevrića u meču protiv Crvene zvezde ovde u Kragujevcu. To je bio prvi gol koji je Radnički dao Crvenoj zvezdi na našem stadionu u istoriji nadmetanja ova dva kluba.
Drugi moj najdraži gol dao sam golmanu Partizana Radiši Iliću.
Radosavljević je 1994.godine prešao iz Radničkog u Badnjevac. Nije bilo nikakvog transfera, već je urađena “trampa“ Radosavljević za Kovačevića koji je u to vreme bio glavni stub odbrane Badnjevca. Posle fenomenalnih igara ekipe Badnjevca u II saveznoj ligi i I-b ligi, ljudi iz Crvene zvezde pomno su pratili svaki korak “čuda iz Šumadije“ i njegove igrače. Na listi želja 1996.godine bio im je Zoran Radosaljević. Transfer je realizovan i iznosio je 4o.ooo maraka a Zuba je postao novi član najtrofejnijeg Jugoslovenskog kluba. Imao je 28.godina kada je debitovao u dresu crveno-belih kod kojih je proveo jednu sezonu, kada je trener bio Pižon, a predsednik Dragan Džajić.
Ostao sam i dan danas dobar prijatelj sa većinom fudbalera zvezde sa kojima sam igrao. Sa Milojevićem, Stankovićem, Đorovićem, Vulevićem, Živkovićem…, Pižonom, Džajićem.
Sledeće sezone Crvenu zvezdu preuzeo je Vojin Lazarević. Prednost su imali mlađi igrači pa se Zuba vratio svom matičnom klubu gde je proveo jednu polusezonu. Sledeća stanica bio je grčki drugoligaš Panargaikos. Zbog bolesti oca vratio se iz Grčke posle samo šest meseci. Naredne četiri godine provodi u Radničkom sa kojim je uspeo da se plasira u Prvu saveznu fudbalsku ligu.
Sledeća destinacija je bio Ivanjički Javor u kojem je proveo 5 prelepih godina.
U Javoru sam ostavio dubok trag. Kada odem u Ivanjicu ljudi me prepoznaju na ulici, prilaze.
Planovi za budućnost?
Kao predsednik FK Sušica želim da stabilizujem klub na finansijskom planu. Problem sa vodom kojim smo imali i dugovanje prethodne uprave je rešeno. Klub ima dugovanja za struju ali se nadamo da će i taj problem uskoro biti sređen. Cilj nam je da podmladimo ekipu i da već sledeće sezone ponovo se vratimo u “Zonu“. Što se lično tiče mojih planova za budućnost je da za izvesno vreme dobijem profi licencu i nastavim da se bavim trenerskim poslom i naravno vođenjem mlađih kategorija.
Da li žali za nečim?
U moje vreme kvalitet fudbala u našoj zemlji je bio na većem nivou nego sada, ali su šanse za odlazak u inostranstvo bile znatno manje. Bilo je da kažem mnogo manje menadžera. To je jedino za čim mogu da žalim u mojoj karijeri, što nisam više igrao u inostranstvu i para zaradio.
Zoran je srećno oženjen. Pored poslova predsednika FK Sušica brine i o svojoj talentovanoj dečici. (Daša, Teodora, Nemanja (8) – trenira u Radničkom). I nada se da će Nemanja jednog dana biti mnogo bolji i još uspešniji od tate.
Izvor i foto: KG Sport
