Radnički 1923 uzeo bod bledom Partizanu, a mogao i sva tri

Veliki podvig fudbalera Radničkog 1923 koji su se sa gostovanja vicešampionu Srbije i drugoplasiranom timu Mozzart Bet Superlige, ekipi beogradskog Partizana, vratili neporaženi – 1:1 (0:1). Kragujevčani su prikazanom igrom na sablasno praznom stadionu u Humskoj apsolutno zaslužili osvojeni bod, mada ne bi bilo nepravedno i da su se u šumadijsku prestonicu vratili sa celim plenom.

Desilo se i to čudo. Kragujevčani su posle više od dve decenije i desetak odigranih međusobnih utakmica uspeli da “otkinu” bod beogradskim “crno-belima”. Ono što je ostavilo možda i snažniji utisak od konačnog ishoda današnjeg susreta u Humskoj, to je igra koja su izabranici trenera Dejana Joksimovića pružili u duelu sa drugoplasiranom ekipom Mozzart Bet Superlige. Na stranu to što je “parni valjak” debelo zaglibio u blatu, ali se Radnički 1923 danas pokazao kao taktički pismena i organizovana ekipa, koja zna šta želi i ima određenu filozofiju igre od koje ne odstupa bez obzira na ime i reputaciju protivnika.

Loš “tajming” utakmice doveo je do bojkota najvatrenijih pristalica oba tima, pa je današnja utakmica na stadionu Partizana odigrana u kamernoj atmosferi, pred svega par stotina promrzlih gledalaca, koji, istina, nisu mogli biti preterano zadovoljni kvalitetom današnje fudbalske predstave.

Odličan udarac Brazilca Evandra u 2. minutu utakmice, praćen efektnom paradom golmana Partizana Aleksandra Popovića, pokazao je da „crveni“ u Humsku nisu došli sa namerom da „parkiraju autobus“ ispred svog šesnaesterca, već sa željom da se nadigravaju sa favorizovanim domaćinom i da na taj način pokušaju da dođu do preko potrebnih bodova.

Iako su Kragujevčani u par navrata uspevali brzom razmenom pasova da napipaju pukotinu u odbrani Partizana, nedostajalo im je dovoljno odlučnosti u završnici da konkretizuju akcije. Klasičan primer za to je situacija iz 11. minuta, kada se kapiten Radničkog 1923 Miloš Vidović našao u odličnoj poziciji pred golom domaćina, ali je oklevao sa završnim udarcem.

“Crno-beli”, pak, nisu imali tu vrstu problema, pa su tako prvu ozbiljniju priliku na utakmici uspeli da pretoče u početno vođstvo. Nakon dubinskog pasa Kolumbijca Kolorada i loše reakcije defanzivaca Radničkog 1923, lopta je došla do brzonogog Kvinsija Meniga, koji ne propušta priliku da upiše svoj četvrti pogodak u sezoni.

I nakon primljenog gola izabranici trenera Dejana Joksimovića nisu odustajali od svoje igre kratkih pasova, koja je, zanimljivo, decenijama unazad bila zaštitni znak upravo beogradskih “crno-belih”. Brazilac Evandro, koji je usled odsustva Nigerijca Činedua zbog povrede zadnje lože, prekomandovan u sam špic napada, lepo je u 20. minutu proigrao Stefana Čolovića, koji u situaciji “jedan na jedan” sa Popovićem pogađa samo stativu, mada je pitanje da li bi i u slučaju da je zatresao mrežu “crno-belih” taj pogodak bio priznat, s obzirom da je jedan do Tomićevih pomoćnika signalizirao da je nekadašnji ofanzivac beogradskog Čukaričkog bio u ofsajd poziciji.

Tražili su fudbaleri Radničkog 1923 u 36. minutu jedanaesterac nakon duela Živkovića i Evandra u kaznenom prostoru Partizana, što je potom preraslo u nešto žešću raspravu između igrača oba tima, a uzavrele strasti na terenu brzo je smirio glavni arbitar utakmice Pavle Tomić.

Ako je prvi deo utakmice bio prilično siromašan zanimljivim detaljima, šta onda tek reći za drugo poluvreme, u kome je prva ozbiljnija prilika viđena tek u 76. minutu, kada je mladi Vasilije Đurić, samo par minuta po ulasku u igru, solidnim udarcem sa distance zagrejao Popovićeve promrzle dlanove.

Ova šansa fudbalera Radničkog 1923, koji su i u drugom poluvremenu delovali dosta bolje i organizovanije u odnosu na domaćina, predstavljala je najavu izjednačujućeg pogotka “crvenih” koji je usledio u 80. minutu. Ponovo su Šumadinci razmenili nekoliko kratkih pasova na nekih 20-25 metara od gola Partizana, lopta je na kraju došla do Milutina Vidosavljevića, koji je dobro odmerenim i preciznim udarcem sa ivice šesnaesterca matirao nemoćnog Popovića.

Nisu se Kragujevčani zadovoljili izjednačenjem, već su želeli da iskoriste momentum i početni šok igrača Partizana nakon primljenog pogotka kako bi došli do potpunog preokreta. I malo je nedostajalo da uspeju u toj svojoj nameri, budući da se Đorđe Maksimović u 84. minutu našao u odličnoj prilici da savlada Popovića, koji je ovoga puta uspeo da sačuva svoju mrežu.

Sam finiš utakmice doneo je nešto agilniju igru domaće ekipe, ali se rezultat do poslednjeg zvižduka sudije Tomića nije menjao.

Kragujevački superligaš je tako došao do izuzetno vrednog boda, koji mu je omogućio da sačuva osmo mesto na prvenstvenoj tabeli i stekne bod prednosti u odnosu na lazarevačku Kolubaru.

Neće Šumadinci imati mnogo vremena za odmor, s obzirom da ih već u četvrtak očekuje okršaj sa trećeplasiranim TSC-om na “Čika Dači”, a odmah zatim i gostovanje odličnoj ekipi Novog Pazara, koja je u poslednja četiri kola osvojila deset od mogućih dvanaest bodova.

PARTIZAN – RADNIČKI 1923 1:1 (1:0)

BEOGRAD
Stadion: FK Partizan.
Gledalaca: 400.
Sudija: Pavle Tomić (Beograd)
Pomoćnici: Miloje Milićević (Prokuplje), Nikola Antić (Niš).
Strelci: Menig u 12. minutu za Partizan, a Vidosavljević u 80. minutu za Radnički 1923.
Žuti kartoni: Živković, Ilić (Partizan), Čolović, Vidosavljević (Radnički 1923).

PARTIZAN: Popović, Živković, Urošević, Ilić, Vujačić, Kolorado (od 78. Fejsa), Traore (od 83. Baždar), Pantić (od 61. Natho), Dijabate (od 61. Jović), Menig, Rikardo (od 78. Pavlović). Trener: Gordan Petrić.

RADNIČKI 1923: Raičević, Vlajković, Pecelj, Miličić, Mitrović, M. Vidović, Zorić, Čolović (od 90+3. Krajišnik), Vidosavljević (od 90+5. U. Vidović), Milunović (od 75. Đurić), Evandro (od 75. Maksimović). Trener: Dejan Joksimović.

M. P.
Foto: N. Kotlajić (fkradnicki.com)