Petar Veselinović na čelu Radničkog 1923!
Prof. dr Petar Veselinović novi je predsednik FK Radnički 1923! To je ishod večerašnje, ponovljene vanredne sednice Skupštine FK Radnički.
Posle deset meseci FK Radnički 1923 ponovo ima predsednika. Petar Veselinović pokušaće da sa svojim timom saradnika nađe spas za posrnuli klub sa „Čika Dače“.
Za razliku od jučerašnje sednice na kojoj nije postojala dvotrećinska većina delegata za donošenje odluka, večeras je sednici prisustvovalo ukupno 57 članova Skupštine, tako da je obezbeđena neophodna većina za rad ovog tela. Nakon podnošenja izveštaja o dugovanjima i potraživanjima kluba, usledilo je usvajanje ostavke predsednika kluba Aleksandra Mitrovića, koju je on podneo još u oktobru prošle godine, kao i članova UO.
Posle kreće pauze, na dnevnom redu našla se možda i najzanimljivija tačka ove sednice, a to je izbor novih rukovodećih organa kluba. Stigla su dva predloga u vezi sa potencijalnim kandidatom za predsednika, i to od strane Nemanje Dimitrijevića i Vladana Lazovića, a u oba slučaja radilo se o istom čoveku – prof. dr Petru Veselinoviću. U obrazloženju ovog predloga, istaknuto je da je Petar Veselinović jedini čovek koji je svojom predanošću i entuzijazmom u prethodnom periodu pokazao da je u stanju da se uhvati u koštac sa problemima sa kojima se kragujevački klub trenutno suočava.
Novi predsednik se najpre zahvalio na izboru i posle kraćeg izlaganja o stanju u klubu i njegovoj perspektivi, saopštio imena članova novog Upravnog odbora. Potpredsednik UO i Veselinovićeva „desna ruka“ biće Nemanja Dimitrijević, diplomirani ekonomista i generalni direktor filijale Wiener Städtische osiguranja u Kragujevcu. U Upravnom odboru naći će se i diplomirani pravnik Aleksandar Busarac, Aleksandar Simović – vlasnik SZR „Silko“, Miloš Obradović – vlasnik SZTR „MG Mobil“ i diplomirani matemačar i informatičar Aleksandar Ivanović, zaposlen u odeljenju Ministrastva prosvete u Kragujevcu. Sedmi član UO doći će iz redova navijača, popularnih „Crvenih đavola“, koji će do srede 29. jula imati zadatak da dostave ime svog predstavnika koji će ući u rukovodstvo kluba.
Na kraju svog izlaganja, Veselinović je istakao da je insistirao na tome da se njegov mandat ograniči na 90 dana, i da se u tom roku završe pregovori sa strateškim partnerima, formira Upravni odbor i održi redovna skupština kluba, a ako se to ne dogodi, on će po isteku tog perioda podneti neopozivu ostavku na funkciju predsednika UO.
„Prvi zadatak je skinuti blokadu Poreske uprave i postizanje dogovora o reprogramiranju duga, kako bi klub mogao da funkcioniše i finansijski „prodiše“. Takođe, pomoć od Fudbalskog Saveza Srbije, a pre svega Skupštine grada Kragujevca biće nam preko potrebna. Očekujemo da se pregovori sa inostranim partnerom završe za dva meseca, a zatim bi trebalo zakazati redovnu sednica Skupštine, na kojoj bi se to verifikovalo i kompletirao Upravni odbor, koji bi uključio predstavnike inostranog partnera. Potencijala ima, želje i volje ima, sa ovakvim navijačima, ovakvim gradom, Radnički 1923 mora da uspe. Moj mandat kao predsednika kluba je za početak ograničen na devedeset dana. Ako ne bude boljitka, moraće da se traže neka nova rešenja i neki novi ljudi.“ – istakao je novi predsednik Radničkog neposredno po zaključivanju sednice.
BIOGRAFIJA NOVOG PREDSEDNIKA
Prof. dr Petar Veselinović rođen je 4. januara. 1969. godine u Ćupriji. Osnovnu i srednju ekonomsko-komercijalnu školu završio je sa odličnim uspehom, kao nosilac Vukove diplome.
Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu upisao je školske 1989/90. i na istom diplomirao 1993. sa prosečnom ocenom 8,20.
Poslediplomske studije, smer Teorija i politika privrednog razvoja, upisao je školske 1993/94. a ispite predviđene Nastavnim planom i programom položio je sa prosečnom ocenom 8,75, dobivši, pri tom, nagradu, kao najbolji poslediplomac u toj školskoj godini.
Magistarski rad, pod naslovom Ekonomski uzroci privrednog kraha i raspada bivše Jugoslavije, odbranio je 1997.
Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu 1996. izabran je za saradnika bez saradničkog zvanja, a 1997. u zvanje asistenta-pripravnika na nastavnom predmetu Ekonomika Jugoslavije.U zvanje asistenta na istom nastavnom predmetu, izabran je 1998.
Doktorsku disertaciju pod naslovom Uticaj institucionalnih rešenja na razvojne tokove jugoslovenske privredeodbranio je 2002.
U zvanje docenta, za užu naučnu oblast Opšta ekonomija i privredni razvoj – nastavni predmet Nacionalna ekonomija, izabran je 2003.
U organizaciji američke agencije USAID i Srpskog lekarskog društva, učestvovao je na projektu Ekonomske reforme u zdravstvu.Boravio je na stručnom usavršavanju u Krakovskoj ekonomskoj akademiji, gde je učestvovao i na Međunarodnom naučnom skupu.
Obavljao je funkciju rukovodioca osnovnih studija Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, van sedišta u Novom Pazaru.
U dva mandatna perioda biran je za člana Saveta Fakulteta, a u jednom mandatnom periodu, bio je zamenik predsednika Saveta.
U zvanje vanrednog profesora za užu naučnu oblast Opšta ekonomija i privredni razvoj – nastavni predmet Nacionalna ekonomija izabran je 2009.
U periodu od oktobra 2009. godine do marta 2012. godine obavljao je funkciju prodekana za nastavna i studenska pitanja, a od marta 2012. godine do januara 2013. godine obavljao je funkciju prodekana za naučno-istraživački rad.
Od juna 2012. godine član je Gradskog veća za ekonomsku politiku Grada Kragujevca i finansije.
Član je Naučnog društva ekonomista Srbije.
DUG PREMA IGRAČIMA I ZAPOSLENIMA OKO 1,6 MILIONA EVRA
Već na početku sednice doktor Veselinović je izneo podatke o dugovanju kluba. FK Radnički na ime poreza duguje 80 miliona dinara, pri čemu je istaknuto da je klub u blokadi zbog neplaćenog dela tog duga, koji se odnosi na deo 2010. i kompletnu 2011. godinu.
Kada su u pitanju dugovanja prema igračima i zaposlenima u klubu, ona iznose 1 596 000 evra. Poslednja zarada isplaćena im je još u decembru prošle godine. Kada su u pitanju potraživanja, klub potražuje ok0 50 000 eura od FK Partizan, kao i 187 500 eura od FK Groningen na ime transfera Filipa Kostića. Sredstva od FK Groningen su blizu dospeća, ali je potrebno najpre odblokirati račun, kako ta sredstva ne bi bila „pojedena“ od strane države na ime poreskog duga. U potraživanja nisu uvrštena sredstva koja je Grad Kragujevac dužan da uplati klubu za tekuće rashode (stan, prevoz, hrana).
