Neško Milovanović: „Što je jača borba, veća će biti i pobeda!“

Početak ovog proleća u našoj zemlji obeležila je smena lepih, sunčanih i kišovitih, tmurnih dana, a nešto slično možemo reći i za učinak fudbalera Radničkog 1923 na startu ove polusezone.

Početnu euforiju nakon velike pobede nad Spartakom na startu prolećne polusezone, zamenilo je razočaranje i pesimizam posle poraza u Čačku. Ipak, Radnički je u poslednje odigranom kolu pred reprezentativnu pauzu uspeo da savlada Voždovac i ponovo ulije nadu svojim simpatizerima, koji su se posle poraza od Borca pomirili sa činjenicom da će njihovi ljubimci od naredne sezone igrati u nižem rangu takmičenja.

Za „Đavole“ još ništa nije izgubljeno, iako je ekipa, priznaćemo, u veoma teškoj situaciji posle dvadeset odigranih kola. Za Kragujevčane bi veliki uspeh bio i da se dokopaju baraža, a za to je potrebno da se poklopi dosta toga i da Radnički nastavi da osvaja bodove, bar na svom terenu.

Teret je, čini se, preveliki za Neška Milovanovića i njegove momke, ali oni su kragujevačkoj publici mnogo puta do sad pokazali da imaju karakter i da bez obzira na sve teškoće koje ih prate u ovoj sredini koja uvek nešto traži, a malo toga daje, istrajavaju u svojoj velikoj borbi.
Pauzu u prvenstvu iskoristili smo da sa trenerom Radničkog Neškom Milovanovićem popričamo o minulom učinku ekipe, kao i o očekivanjima u finišu sezone.

Radnički na startu prolećne polusezone ima skor od dve pobede, dva poraza i jedne nerešene utakmice. Da li ste zadovoljni tim učinkom ili smatrate da je moglo i više?

“Što se učinka mojih momaka u ovih pet prolećnih kola tiče, jednim delom mogu da budem zadovoljan, izuzev utakmice u Kruševcu, gde nas je protivnik dobio maltene bez prave šanse. Mnogo me je zaboleo taj poraz, jer smo u toj utakmici držali sve konce igre u svojim rukama i na kraju, pored nekoliko propuštenih povoljnih prilika, vratili se kući poraženi.

Već nekoliko puta sam ponovio da mi nismo ekipa koja stvara mnogo šansi. Mi možemo da stvorimo jednu-dve izgledne prilike na meču i to moramo da realizujemo.“

Šta generalno vidite kao najveći problem u igri vašeg tima?

“Generalno, naš najveći problem je kratka klupa. Nemamo dovoljan broj igrača koji mogu da naprave prevagu kada uđu u igru sa klupe. Sve su to mladi momci, koji nemaju iskustvo igranja u Super ligi. Naravno, uvek ima mesta za nadogradnju, ali to bih ostavio za svlačionicu.“

Kada ste došli u Radnički, zatekli ste prilično lošu atmosferu u ekipi. Kako ste uspeli da za kratko vreme dignete moral igračima, koji su počeli da „grizu“ na terenu?

“Iskren da budem, bilo je velikih problema unutar svlačionice, sa čime je javnost već upoznata, tako da se ne bih mnogo osvrtao na to. Moji saradnici i ja svakodnevno smo pokušavali da kroz priču ukažemo igračima da se iz svake situacije čovek može izvući.

Objasnio sam im šta predstavlja Radnički kao klub za Kragujevac i celu Šumadiju, da moraju da poštuju prvo sebe i ne dozvole da se bilo ko igra sa njihovim karijerama, kao i da u životu ima uspona i padova, i da posle svakog pada treba brzo ustati.

Sve su to dobri momci i biti u njihovom društvu, voditi ih, jeste velika obaveza, ali i zadovoljstvo. Ovo pričam zato što i sami znate sa kakvim problemima smo ušli u nastavak borbe za očuvanje superligaškog statusa. I oni su svesni toga.“

U zimskom prelaznom roku ruke su vam bile praktično vezane, jer klub zbog dugovanja i teške finansijske situacije nije mogao da priušti sebi dovođenje novih igrača. Koliko je to poremetilo vaše planove?

“Na ovo pitanje bih mogao mnogo toga da kažem, ali nije ni vreme, ni mesto sad za to. Mislim da ovi ljudi koji trenutno vode klub, pokušavaju svim silama da pomognu koliko su u mogućnosti i ubeđen sam da to rade savesno, časno i pošteno. Svi zajedno možemo do cilja, iako ima mnogo prepreka, koje ne zavise ni od nas, ni od njih.

Moji saradnici i ja nismo vaspitani da razmišljamo negativno, već smo, bez obzira na nemogućnost dovođenja novih igrača, ušli sa postojećim igračkim kadrom u bitku za opstanak, koja još traje. Radnički je iznad svih nas i toga moramo da budemo svesni!“

Hteli, ne hteli, morali ste da se oslonite na mlađe igrače, ponikle u omladinskoj školi Radničkog. Kakvo je vaše mišljenje o tim mladim, nadirućim snagama? Da li tu ima potencijala i da li se među njima nalazi možda neki novi Filip Kostić?

‘‘U sportu, kako sam ja naučen, igrači se ne dele na mlađe i starije, već na one koji mogu ili ne mogu. Svi klinci iz omladinskog pogona pokazaju određeni kvalitet, kako kroz treninge, tako i kroz utakmice, ali važna je glava. Kako će ta deca da se razviju, to zavisi od njih samih. Ako shvate da je profesionalizam surov i da ne trpi „ono drugo“, na pravom su putu. Da li među njima ima onih koji mogu da dostignu slavu jednog Paunovskog, Žabarca, Tatovića, da ne nabrajam dalje, to će sve vreme pokazati.“

Radnički već dugi niz godina nema izrazitog kreatora na sredini terena, tu klasičnu „desetku“, pakera. Da li je to možda i uzrok neefikasnosti ekipe? Da li smatrate da su igrači takvog profila prevaziđeni u modernom fudbalu?

“Mnogo je složeno pitanje da bih vam detaljno odgovorio. Igrači takvog tipa, bar kod mene, nikada neće biti prevaziđeni. Malo ih je u našem fudbalu, ali se uvek nađe po neki. Ubijamo kreativnost kod naše dece, jer nas interesuje samo rezultat, a ne dete i njegov razvoj.“

Možete li da obećate navijačima Radničkog 1923 opstanak u Super ligi?

“Navijačima mogu da obećam samo jedno – što je jača borba, veća će biti pobeda! Dokle god postoji šansa, treba se nadati. Nada umire poslednja.“

NE IDEMO U HUMSKU NA IZLET

Sledi meč sa Partizanom, koji je pre par dana smenio Marka Nikolića i doveo Zorana Kizu Milinkovića, dojučerašnjeg trenera Voždovca. Moze li Neško Milovanovic još jednom da nadmudri Kizu Milinkovića i vrati se neporažen iz Humske?

“Politika jednog tako velikog kluba kao što je Partizan je za respekt i poštovanje, i niko, osim njih samih, naravno uz izuzetak vas novinara, po meni nema pravo da se bavi unutrašnjim stvarima jednog kluba.

A što se tiče utakmice protiv Partizana, mislim da na takvim utakmicama, kada igraš protiv jednog velikog kluba, jedne institucije, možeš samo da dobiješ, a ne da izgubiš. Mi smo svesni veličine jednog Partizana, ali sigurno ne idemo u Beograd na izlet. Idemo da se nadigravamo sa njima i da pokušamo da ostvarimo povoljan rezultat.“

„ĐAVOLI“ OSVOJILI SEDAM BODOVA NA STARTU PROLEĆA

Neško Milovanović otkako vodi Radnički ima skor od 2 pobede, 4 remija i 5 poraza (računajući i kup utakmicu sa Jaogidinom). Gledajući tabelu u drugoj polusezoni, Kragujevčani su plasirani na osmoj poziciji sa sedam bodova, što je isti broj bodova koliko su „Đavoli“ osvojili u prvih petnaest kola jesenje polusezone.

Iznad Radničkog trenutno je Voždovac sa 18 bodova, pa Radnički iz Niša sa 19, Donji Srem, Napredak i Borac imaju po 20 itd.

Do kraja prvenstva ostalo je još deset kola. Evo rasporeda utakmica Radničkog:

21. kolo: Partizan – Radnički 1923
22. kolo: Radnički 1923 – Donji Srem
23. kolo: Rad – Radnički 1923
24. kolo: Radnički 1923 – Čukarički
25. kolo: Radnički 1923 – Radnički Niš
26. kolo: OFK Beograd – Radnički 1923
27. kolo: Radnički 1923 – Mladost Lučani
28. kolo: Crvena zvezda – Radnički 1923
29. kolo: Radnički 1923 – Jagodina
30. kolo: Vojvodina – Radnički 1923