Na današnji dan: 6.septembar 1969.
Šesti septembar 1969.godine, je jedan od onih mnogobrojnih datuma koji je upisan velikim slovima u istoriju Fudbalskog kluba Radnički. Naime tog dana, bolje reći večeri, jer igrano je pod reflektorima, „crveni“ su savladali člana velike četvorke, moćni Partizan, usred Beograda – 1:4.
A ko se tome nadao. Radnički je loše startovao u svom prvom nastupu u prvoligaškom društvu. Najpre je na premijeri, u Kragujevcu, sa Hajdukom iz Splita pretrpeo poraz od 1:3, a potom na popravnom, nedelju dana kasnije, takođe na Gradskom stadionu sa Slobodom iz Tuzle samo 1:1 i samo bod u kontu a sledi gostovanje na stadionu JNA i susret sa Partizanom. Za Beograd su fudbaleri ispraćeni prežaljeni, postavljalo se pitanje sa koliko golova razlike će crno-beli slaviti, mirisalo je na katastrofu. Ali gle čuda. Radnički je odigrao tako dobro da se Partizan praktično nije ni video. Sastav: Vučković, Vešković, Sekulić, Radivojević, Matić, Živadinović, Žabarac, Stojović, Paunović, Nikolić i Milovanović odigrao je partiju života, za pamćenje, za dva velika boda, za slavlje.
Mrežu reprezentativnog golmana Ivana Ćurkovića načeo je Vladeta Žabarac, zatim se u listu strelaca dva puta upisao Slobodan Stojović i jednom Sava Paunović. Čast domaćina spasao je u samom finišu Vladica Kovačević. Nisu Partizanu pomogli asovi poput Bjekovića, Katića, Đorđića, Paunovića…Razigrani trio Sava, Žabarac, Stojović bio je nerešiva enigma. Novine na kojima se sedelo za tili čas su upaljene pa su fudbaleri kragujevačkog ligaša uz apaluz ispraćeni i bakljama.
Ponovila se slika posle julskog uspeha u kvalifikacijama. Karavan navijača sa klupskim zastavama izbačenim kroz prozore, mahom fića i tristaća, stigao je u ponoć u Kragujevac i počelo je slavlje koje je potrajalo sve do podneva. I s razlogom se slavilo, jer takvu demonstraciju moći protiv velikana YU fudbala, Partizana, u to vreme nisu uspeli da ostvare ni Hajduk, Dinamo, Crvena zvezda…
Bila je to prva prvoligaška pobeda Radničkog, bila je to prva prvenstvena utakmica pod reflektorima, bio je to uspeh koji se i dan danas prepričava. Citat iz Politike možda najrečitije govori o zbivanjima u toj toploj topčiderskoj večeri na stadionu JNA: – Takvu predstavu odavno nismo videli. Gosti su igrali tako dobro u svakom pogledu, tehnički, taktički, smišljeno, s jasnom koncepcijom u planu igre, s takvim iskustvom i tako sigurno i lepo da su nagrađeni često toplim pljeskom na otvorenoj sceni.
Radnički je i revanšu, u proleće 1970. ostao neporažen. Bilo je 1:1. Tri boda uzeti crno-belima u prvoligaškom debiju zaista je podvig. Možda su i ti izgubljeni bodovi koštali Partizan titule, jer prvak je bila Crvena zvezda sa dva boda prednosti.
P.S. Jedini koji je imao hrabrosti da prognozira pobedu Radničkog na stadionu JNA bio je Muja moler. Kladio se sa mnogima, koji su mislili da je „poludeo“. Posle utakmice sedeo je kafani ispod stadiona i čekao „mušterije“. Bila je to pozamašna suma, jer Muja koji je voleo da popije, danima potom nije izlazio iz „Dubrovnika“.
Partizan Beograd – Radnički Kragujevac 1:4 (0:2)
BEOGRAD
Stadion: JNA
Gledalaca: 25.000
Sudija: Tauzes (Ljubljana).
Strelci: 0:1. Žabarac 21′, 0:2. Stojović 40′, 0:3. Paunović 46′, 0:4. Stojović 70′, 1:4. Kovačević u 86. minutu.
PARTIZAN: Ćurković, Bajić, Marić, Đorđević (Živaljević), Paunović, Budišić, Đorđić, Kovačević, Katić, Bjeković, Petrović.
RADNIČKI KG: Vučković, Vešković, Sekulić, Radivojević, Matić, Živadinović, Žabarac, Stojović, Paunović, Nikolić, Milovanović.
Na fotografiji stoje sleva: Fazan (Vlada Vučković), Ujka (Milaćin Milič),Toma Milićević, Vlade Radivojević, Radosav Martinovič, Novica Matić, a čuče Slobodan Karatošič, Draža Matić, Sava Paunović, Relja (Vladeta Nikolič) i Make ovca (Slobodan Paunovski).
