Milinkovićeva godina za pamćenje

Za kragujevačkog kuglaša Aleksandra Milinkovića protekla 2021. godina bila je u znaku uspeha. Sa ekipom Beograda osvojio je domaće prvenstvo i kup, okitio se zvanjem pojedinačnog prvaka države, dok je kao šlag na tortu došla titula svetskog prvaka sa reprezentacijom Srbije u poljskom Tarnovu.

– Zaista, godina za pamćenje, protkana brojnim uspesima, kako na klupskom i individualnom, tako i na reprezentativnom planu. Ipak, pored svih tih silnih uspeha i trofeja, za mene lično najznačajnije je to što sam u protekloj godini postao otac dve male princezice – sumirao je Milinković utiske nakon verovatno najuspešnije godine u dosadašnjoj karijeri.

Nesuđeni fudbaler kuglanjem je počeo da se bavi na nagovor oca, inače bivšeg kuglaša, koji ga je često vodio na utakmice u kragujevačkoj kuglani. Kako iver ne pada daleko od klade, Aleksandar se prilično uspešno snašao u kuglaškim vodama.

Ubrzo su došli i prvi veći uspesi. Na juniorskom prvenstvu sveta u Rijeci 2010. godine Milinković je u tandemu sa Milošem Simijonovićem osvojio srebnu medalju, čime je potvrdio reputaciju jednog od predvodnika mlađeg talasa srpskih kuglaša.

Danas je u Milinkovićevoj riznici oko 170 medalja sa brojnih domaćih i međunarodnih takmičenja, među kojima posebno mesto zauzimaju dva svetska zlata osvojena sa reprezentacijom Srbije na planetarnim šampionatima u češkom Rokicaniju 2019. godine i poljskom Tarnovu dve godine kasnije.

– Svakako da te dve titule svetskog prvaka sa reprezentacijom Srbije predstavljaju neki vrhunac moje dosadašnje karijere. Ponosan sam što sam imao priliku da budem deo našeg nacionalnog tima koji već godinama unazad dominira svetskim kuglanjem. Na poslednjih sedam planetarnih šampionata, šest puta smo bili prvaci, a prošlogodišnja titula nam je četvrta u nizu. Mislim da glavna formula ovih uspeha leži u našoj ogromnoj želji da velikim silama, poput Nemačke, Austrije ili Mađarske, pokažemo da je i jedna mala zemlja poput naše Srbije u stanju da dominira svetskom kuglaškom scenom – ponosno ističe naš sagovornik.

Milinković je dugi niz godina bio jedan od vodećih igrača ekipe Kragujevca u Super ligi Srbije, da bi pred početak prošle sezone prešao u redove najtrofejnijeg srpskog kluba Beograda, gde je dobio priliku da se nadmeće u najkvalitetnijim evropskim takmičenjima, poput Kupa Evrope i Lige šampiona.

– Prelazak u ekipu Beograda doživeo sam kao jednu vrstu novog izazova u karijeri. Došao sam u klub nakon ne baš sjajne sezone, koju je ekipa Beograda završila na skromnoj šestoj poziciji superligaške tabele. Zbog toga je glavna ambicija kluba u prethodnoj sezoni bila da povrati primat na srpskoj kuglaškoj sceni, u čemu smo i uspeli osvajanjem prvenstva i Kupa Srbije. Drago mi je što sam i ja lično dao određeni doprinos povratku ekipe Beograda na pijedestal srpskog kuglanja – dodaje Milinković.

Jedan od najboljih kragujevačkih kuglaša današnjice ne gleda sa previše optimizma na budućnost kuglanja u svom rodnom gradu. Prema njegovim rečima, najveći problem je to što se u ovom trenutku ne nazire neka nova generacija kragujevačkih kuglaša koja će naslediti postojeću.

– Kuglanje u Kragujevcu ide silaznom putanjom. Nema kvalitetnih mladih igrača, što je u najvećoj meri posledica nepostojanja škole kuglanja. Iskreno se nadam da će se u dogledno vreme stari pomaknuti u pozitivnom smeru, a jedno od rešenja bilo bi da moj bivši klub Kragujevac uđe pod okrilje SPD Radnički, što bi rešilo mnoge probleme, pre svega u pogledu funkcionionisanja i organizacije kluba, čime bi se stekli uslovi za razvoj mladih kulgaša – smatra Milinković.

Kada je reč o planovima u novoj 2022. godini, naš sagovornik je i više nego jasan.

– Želja mi je da uspešno završim sezonu sa svojom ekipom Beograda i da se eventualno izborim za status prvog igrača prvenstva, a onda ću videti. Ukoliko se stvore odgovarajući uslovi i ekipa Kragujevca uđe u SPD Radnički, onda ne isključujem ni mogućnost povratka u staro jato – otkriva Milinković.

PECANJE VELIKA STRAST

Aleksandar je već šesnaest godina zaposlen u „Zastava oružju“, a u pauzi između sportskih, poslovnih i porodičnih obaveza obožava da ode na reku i zabaci udicu.

– Pecanje je moja velika strast i svaki slobodan trenutak koristim da odem na reku. To je neki moj vid relaksacije i način da „napunim baterije“ – priznaje Aleksandar.

M. P.