KRAGUJEVAČKI SPORTISTI U DOBA KORONE (3): Raško Katić/Jelena Bruks

Pandemija virusa COVID-19, koja je paralisala čitavu planetu, neminovno se odrazila i na sportiste širom meridijana, koji su radi zaštite svog zdravlja morali da prekinu sa svojim uobičajenim aktivnostima. U Srbiji su, kao i u većini drugih evropskih država, na snazi specijalne mere kako bi se sprečilo dalje širenje ovog virusa i sačuvalo zdravlje građana.

U takvim vanrednim okolnostima, kragujevački sportisti umesto na treninzima vreme provede u toplini svog doma, pružajući na taj način svoj doprinos borbi protiv ove pošasti. Kako izgledaju životi kragujevačkih sportista u ovim okolnostima, kako se ova neplanirana pauza odražava na njihove karijere i kakve poruke imaju za svoje sugrađane saznaćete u našoj novoj rubrici „Kragujevački sportisti u doba korone“.

Ove nedelje na naša pitanja odgovarali su kapiten Košarkaškog kluba Radnički i nekadašnji reprezentativac Srbije Raško Katić i kapiten ženske košarkaške reprezentacije Srbije Jelena Bruks, koja trenutno nastupa za mađarski Šopron.

Kako provodiš ove dane pod vanrednim stanjem?

Raško: Iskreno, na mene ova celokupna situacija ne utiče previše, budući da se bavim poljoprivredom, tako da sam na selu maltene svaki dan, naravno do početka policijskog časa. Zna se da je selo sloboda, tako da i mene ono u izvesnoj meri oslobađa.

Jelena: Uglavnom sam kod kuće sa svojom porodicom. Jurimo za jednogošnjim sinom po kući, ili po dvorištu ako je lepo vreme.

Da li se pridržavaš uputstava nadležnih institucija?

Raško: Pridržavam se svih mera. Trudim se da ne ugrozim nikoga, tako da se ne krećem po lokalima, ali ne nosim masku, niti preterano paničim. Stalno jedem voće, ruke sam oduvek prao, na vazduhu sam i konstantno fizički aktivan. Ja ne mogu mnogo više da uradim, a biće onako kako mora.

Jelena: Ja se trenutno nalazim u Mađarskoj, gde nije ista situacija kao u Srbiji, ali se bez obzira na to trudimo da budemo u kući i da izlazimo samo kada je to nužno, i to do prodavnice.

Koliko se sve ovo sa koronavirusom odražava na tvoju karijeru?

Raško: S obzirom da ove godine punim četrdeset godina, ne verujem da će sve ovo imati neki značajniji uticaj na moju dalju karijeru. Žao mi je samo što jedna dobra sezona za moj klub Radnički, u kojoj smo četiri kola pre kraja obezbedili plasman u Košarkašku ligu Srbije, nije završena na regularan način i što je izostala proslava.

Jelena: Krivo mi je što nam se sezona završila na ovakav način i što su Olimpijske igre otkazane. U ovoj situaciji ne možemo ni halu koristiti, tako da nam je ostala samo neka vrsta rekreacije u spoljnoj sredini (trčanje, šetnja), što ću početi da praktikujem za koji dan. Sigurno da sve ovo nije nimalo prijatno, ali nadam se da neće trajati dugo. Ja ću se potruditi da ostanem u tonusu, kako bi što lakše mogla da se vratim u takmičarski ritam kada sve ovo prođe.

Šta ćeš prvo uraditi po okončanju ove situacije?

Raško: Verovatno cu se vratiti iz sela u osam uveče, otići da prošetam psa po Šumaricama, a možda odem i na piće, naravno postujući distancu od 1,5 metra.

Jelena: Doputovati u Srbiju da vidim svoju bratanicu i bratanca, kao i ostatak porodice. Ne prija mi što sam daleko od njih u jednom ovakvom trenutku.

Poruka za sugrađane u ovim vanrednim okolnostima.

Raško: Želeo bih na prvom mestu da ostanemo ljudi i da se ne plašimo jedni drugih. Sve ovo će proći, ali podsvesne posledice ostaju. Ne bih voleo da nas ova situacija dodatno razdvoji. Moja poruka je da se čuvate i pridržavate preventivnih mera, ali bez panike.

Jelena: Molim vas, ostanite kod kuće! Hajde da timskim radom pobedimo virus i da ovo traje što kraće!