Šumadinci klonuli u nadoknadi: Korać odveo Vojvodinu u finale Kupa Srbije, Dudiću i igračima aplauzi za herojski otpor
Plasman u finale Kupa Srbije ostaje nedostižan san za fudbalere Radničkog 1923. Bar za sada. Četa trenera Feđe Dudića je pred nikad ispunjenijim tribinama “Čika Dače” ove sezone nesrećno poražena od novosadske Vojvodine u polufinalnoj utakmici masovnijeg domaćeg takmičenja – 0:1 (0:0).
Brojni pehovi pratili su kragujevački sastav pre i tokom utakmice sa Novosađanima. Nedovoljno oporavljeni Kilijan Bevis i Dilan Ortiz utakmicu su počeli sa klupe, da bi tokom samog meča Šumadinci ostali i bez svog najboljeg strelca Milutina Vidosavljevića, ali i neumornog levog beka Tomislava Dadića. Da stvari budu gore, Ortiz koji je odmenio Vidosavljevića u samom finišu utakmice obnovio je povredu zadnje lože, ali je, s obzirom da je trener Dudić prethodno iskoristio sva tri bloka izmena, bio primoran da stegne zube i da vidno hramljući odigra poslednjih deset minuta utakmice.
Uprkos svim tim nedaćama koje su ih zadesile Kragujevčani su bili nadomak penal lutrije, ali im je poslednjim trenucima sudijske nadoknade vremena ponestalo koncentracije, što je kaznio štoper Novosađana Seid Karać, koji je pogotkom u drugom minutu sudijske nadoknade vremena odveo Vojvodinu u završnu bitku za trofej.
Sama uvertira u današnju utakmicu bila je fantastična. Odavno stadion “Čika Dača” nije bio tako ispunjen, što je samo znak da su Kragujevčani prepoznali važnost ovog po mnogo čemu istorijskog meča za klub iz srca Šumadije, koji nikada do sada nije imao priliku da igra polufinale kup takmičenja. Nije izostala ni odgovarajuća koreografija, ovoga puta u bojama srpske zastave.
KAO U DOBRA STARA VREMENA: Utakmicu sa Novosađanima na stadionu „Čika Dača“ pratilo oko 12 000 gledalaca
Izgleda da je veliki ulog utakmice učinio svoje, pa su obe ekipe ušle nešto rezervisanije u današnji susret. Novosađani su bili za nijansu angažovaniji u prvom delu utakmice, a prvi put su ozbiljnije pripretili na isteku 24. minuta, kada je posle povratne lopte Lazarevića, Ivanović iz idealne pozicije propustio priliku da savlada Lekovića, da bi u nastavku akcije Seri pogodio dobro postavljenog Ćosića na samoj gol liniji.
Okuražili su se potom malo i Kragujevčani, imali jednu obećavajuću kontru preko Aleksića posle koje su se spetljali pred gostujućim golom, pre nego što ih je presekla povreda najboljeg strelca Milutina Vidosavljevića, koji nije bio u stanju da nastavi utakmicu, te ga je zamenio još uvek “roviti” Ortiz. Pre nego što su igrači obe ekipe otišli na zaslužen predah, Kembel i Ivanović su pokušali da ugroze Lekovića, ali bez uspeha.
Brzonogi Norman Kembel pravio je dosta problema odbrani Radničkog 1923 na samom startu drugog poluvremena. Najpre je posle dobre lopte u prostor Vukana Savićevića u 46. minutu šutirao preko gola, da bi samo pet minuta kasnije propustio još izgledniju priliku, kada je nakon centaršuta Serija loše zahvatio loptu glavom.
Upravo je ta desna strane odbrane nekako bila najranjivija kod “crvenih” u nastavku susreta, ali srećom po domaće pa sve centaršuteve igrača Vojvodine koji su stizali sa tog boka nije imao ko da iskoristi. Radnički je, pak, retko dolazio do prilike da ugrozi gol Novosađana, a i kada je to uspevao, bilo je uglavnom nakon prekida, kao što je to bio slučaj u 70. minutu, kada je posle centaršuta Ristića, Mitrović zahvatio loptu glavom, ali je ona na putu ka golu zakačila nekog od igrača novosadskog tima. Reklamirali su Šumadinci igranje rukom u toj situaciji, ali se pištaljka glavnog arbitra utakmice Momčila Markovića nije oglasila.
Da naporan takmičarski ritam polako uzima svoj danak kod fudbalera kragujevačkog tima, pokazala je i povreda neumornog Tomisilava Dadića, koji je u 76. minutu ustupio svoje mesto na terenu Ljubiši Pecelju. Samo par minuta kasnije i Ortiz se požalio na bol u zadnjoj loži, ali je ipak morao da ostane na terenu do kraja budući da je stručni štab “crvenih” prethodno iskoristio sva tri raspoloživa termina za obavljanje izmena.
Tako su Kragujevčani praktično sa desetoricom igrača na terenu nastavili da pariraju Novosađanima i kada se činilo da će prvog finalistu kupa odrediti penali, Seid Korać je na centaršut Vukana Savićevića u drugom minutu sudijske nadoknade postigao gol koji je Novosađane odveo u finale masovnijeg domaćeg takmičenja.
Uprkos porazu, fudbaleri Radničkog 1923 su po završetku utakmice dobili aplauze sa tribina, što možda najbolje pokazuje koliko kragujevačka publika ceni sve ono što su trener Dudić i njegovi izabranici postigli u dosadašnjem delu sezone.
Šumadinci će imati svega tri dana da se fizički i psihički oporave od današnjeg poraza i pripreme se za gostovanje kruševačkom Napretku u utakmici 2. runde plej-ofa Mozzart Bet Superlige, koja se igra u nedelju od 18 časova na stadionu „Mladost“ pod Bagdalom.
DUDIĆ: DALI SMO SVE OD SEBE, VERUJEM DA NISMO RAZOČARALI NAVIJAČE
Zastali su fudbaleri Radničkog 1923 na korak od istorijskog plasmana u finale Kupa Srbije. Gol štopera Vojvodine Seida Koraća u drugom minutu sudijske nadoknade rastužio je oko 12 000 pristalica kragujevačkog kluba na nikad ispunjenijem stadionu “Čika Dača” ove sezone, ali nije pokvario odličan utisak koji je četa trenera Feđe Dudića ostavila u ovoj, po svemu viđenom, sezoni za nezaborav, o kojoj će se još dugo pričati u gradu na Lepenici.
Iako opterećeni brojnim kadrovskim problemima, Kragujevčani su hrabro ušli u klinč sa veoma kvalitetnom i izuzetno motivisanom ekipom Vojvodine, koja je na kraju mora se ipak priznati zaslužno izborila plasman u finale drugog po važnosti domaćeg takmičenja.
– Žao me je zbog pehova i nepredviđenih stvari koje su nam se desili na današnjoj utakmici. Borili smo se bukvalno do zadnjeg atoma snage, imali praktično igrača manje u poslednjih petanestak minuta susreta, s obzirom da nismo bili u mogućnosti da napravimo petu izmenu. Možda smo zbog te prikazane borbe zaslužili da dođemo do penala, ali kada sagledamo čitav meč, Vojvodina je ipak zasluženo prošla dalje – istakao je šef struke kragujevačkog tima Feđa Dudić.
Strateg “crvenih” je dodao da su za njega njegovi igrači heroji, s obzirom da su uprkos svim nedaćama rezultatski bili u igri sve do 90. minuta. Takođe, još jednom je izrazio svoje žaljenje što na kraju nije došlo do izvođenja jedanaesteraca, gde bi njegova ekipa svakako imala podjednake šanse da se domogne završne borbe za trofej.
– Mislim da smo dali sve od sebe i da nismo razočarali naše navijače. Žao mi je samo što nije došlo do tih penala. Čak smo imali i neki plan da u poslednjih 15-20 minuta utakmice uvedemo golmana Mladenovića, jer smo sa njim već nekoliko puta uvežbavali penale. Da Dadić nije zatražio izmenu, verovatno bismo zamenili i Ortiza i golmana. Kada sam video da je četvrti sudija pokazao tri minuta nadoknade, pomislio sam da je to to i da idemo u penal seriju, ali negde je bilo zapisano drugačije. Šta je tu je, moramo što pre da se dignemo i okrenemo narednim obavezama u prvenstvu – konstatovao je Dudić.
Zgusnut takmičarski kalendar i igranje na dva domaća fronta polako uzima svoj danak, pa je spisak povređenih igrača iz dana u dan sve brojniji.
– Ima nas sve manje. Problem sustiže problem, a pritom nemamo širok roster. Veliki broj naših igrača je po prvi put u karijeri u situaciji da igra u jednom ovakvom takmičarskom ritmu, posebno ako se ima u vidu i sam intenzitet našeg igre. Danas su se videle posledice poslednje utakmice sa Čukaričkim, u kojoj smo morali da jurimo i preokrećemo rezultat, što je dodatno iscrpelo igrače. Neki igrači koji u normalnim okolnostima ne bi danas igrali, ipak su igrali. Rizikovali smo jer smo morali, s obzirom na važnost utakmice za klub i za grad – pojašnjava Dudić.
Nije strateg “crvenih” propustio priliku i da pohvali današnju atmosferu na stadionu “Čika Dača”.
– Prelepo je bilo biti akter utakmice na ovako punom stadionu. Čitava ta atmosfera i euforija u gradu koja se osećala prethodnih dana, to je zaista nešto nesvakidašnje. Nadamo se samo da će nas navijači podržati i u preostale dve prvenstvene utakmice, možda ne u ovolikom broju, ali dovoljno da nam daju podršku kakvu ovi momci zaslužuju. Sada treba biti jak i dići se ponovo, kako bismo nekako uspeli da izguramo taj željeni izlazak u Evropu – zaključio je Dudić svoje izlaganje po završetku utakmice.
Trener pobedničke ekipe, Božidar Bandović, čestitao je domaćinu na prikazanoj borbi, a svojim igračima na vrednoj pobedi i plasmanu u finale Kupa Srbije.
– Mislim da smo bili dominantniji u većem delu utakmice, stvarali prilike i na kraju zasluženo postigli taj gol koji nas je odveo u finale. Ponosan sam na ove momke. Od prvog dana od kako sam došao u klub na svakoj utakmici daju svoj maksimum i zaslužili su da im se to ovako vrati. Ovo je pobeda za naš klub, predsednika, upravu, za naše navijače i Novi Sad. Pohvalio bih atmosferu na stadionu danas. Zaista je bilo prelep igrati u ovakvom ambijentu i ja se iskreno nadam da će i naš “Karađorđe” biti ovako pun na nekoj od narednih utakmica – izjavio je strateg Novosađana.
RADNIČKI 1923 – VOJVODINA 0:1 (0:0)
KRAGUJEVAC
Stadion: “Čika Dača”.
Gledalaca: 12 000.
Sudija: Momčilo Marković (Beograd)
Pomoćnici: Uroš Stojković, Bojan Banović (obojica iz Beograda).
Strelac: Korać u 90+2. minutu.
RADNIČKI 1923: Leković, Ćosić, Simović, Mitrović, Dadić (od 76. Pecelj), Ristić, Aleksić, Vižđi (od 60. Zorić), Gluščević, Đurić (od 60. Bevis), Vidosavljević (od 31. Ortiz). Trener: Feđa Dudić.
VOJVODINA: Carević, Lazarević, Korać, Crnomarković, Đorđević (od 90. Mateus), Petrović, Savićević, Kembel (od 68. Radulović), Zukić (od 78. Vukanović), Seri, Ivanković. Trener: Božidar Bandović.
M. P.
Foto: N. Kotalajić (fkradnicki.com)