Oproštaj od elite
Posle dvogodišnje epizode u Košarkaškoj ligi Srbije, košarkaši Radničkog vraćaju se ponovo u Drugu mušku ligu Srbije. Ubedljiva pobeda nad beogradskim Slodesom u poslednjem kolu (86:66) nije bila dovoljna Šumadincima da ostanu u eliti, s obzirom da je njihov glavni konkurent u borbi za opstanak, lazarevačka Kolubara, sigurnim trijumfom u susretu sa ekipom Vršca (103:77) uspela da osigura prvoligaški status.
Kragujevčani su bez većih problema izašli na kraj sa već odavno otpisanim Slodesom. Trener Filip Socek je pružio veću minutažu igračima koji su tokom sezone bili uglavnom u drugom planu, kao što su Luka Tomašević, Đuro Dautović, Nikola i Lazar Stanković. Nosioci igre, poput kapitena Raška Katića i Marka Đerasimovića, meč su uglavnom presedeli na klupi. Katić je na terenu proveo oko devet minuta, dok Đerasimović nije ni ulazio u igru.
Epilog svega je Pirova pobeda od dvadeset poena razlike, dovoljna samo za dostojanstven oproštaj od elite. Radnički će, ukoliko se opet ne dogodi neki nagli zaokret, pa neka od ekipa u međuvremenu odustane od takmičenja u KLS-u, od iduće jeseni ponovo biti član drugoligaškog karavana, zajedno sa svojim razvojnim timom Radničkim 1950.
Ovo je svakako još jedan veliki korak unazad za kragujevačku košarku, koja se poslednjih godina kretala vijugavom putanjom između povremenog sjaja i dubokog očaja. Dovoljno je samo setiti se onog kratkog proputovanja Radničkog kroz Košarkašku ligu Srbije u sezoni 2017/18, kada je kragujevački klub potpuno nepripremljen direktno iz trećeligaškog ranga takmičenja uskočio u avanturu zvanu KLS, koja se, kao što znamo, okončala neslavno.
Ulazak kluba pod okrilje SPD Radnički 2019. godine predstavljao je početak jednog novog ciklusa, ovoga puta na zdravim osnovama i sa dugoročnom strategijom oživljavanja Kragujevca kao košarkaškog centra. Nažalost, i ova priča doživela je neslavan i preuranjen kraj, pa se logično postavlja pitanje šta i kako dalje.
Politika dovođenja iskusnih, zlonamerni će reći „istrošenih“ igrača, pokazala se kao potpuni fijasko. Sa druge strane, više je nego očigledna stagnacija u razvoju mladih igrača, na šta je svojevremeno ukazivao i kapiten Raško Katić, primetivši da Kragujevac već duži niz godina nije „izbacio“ igrača reprezentativnog kalibra.
Na drugoj strani spektra imamo zaista veliki uspeh razvojnog tima Radničkog, predvođenog trenerom Igorom Todorovićem, uz Ivicu Vukotića jednim od najperspektivnijih kragujevačkih košarkaških stručnjaka današnjice, koji je izborio plasman u Drugu ligu Srbije. Moguće je da upravo tu leži ključ za budućnost kragujevačke košarke i samog Radničkog. Pa zašto se onda ne okrenuti tim mladim momcima, sačekati godinu-dve da igrački stasaju, pa onda opet napasti plasman u Košarkašku ligu Srbije? Uostalom, zar ta deca svojim radom, talentom i rezultatima nisu zaslužila da im se pruži šansa?
Čini se da je konačno sazreo trenutak da Radnički opravda prefiks „kragujevački“ u svom nazivu i da sa svojom decom krene u svetliju budućnost.
M. P.
