Luka Milivojević – plućno krilo Olimpijakosa
Radnički 1923 bio je odskočna daska za mnoge kragujevačke fudbalere, koji su ostvarili zapažene karijere u inostranstvu. Nažalost, neki od njih, poput našeg sagovornika u ovom intervjuu, nekako su nepravedno zaboravljeni, jer im je igrom prilika onemogućeno od strane nekih viših instanci da ostave dublji trag u istoriji jednog od simbola ovog grada.
Naš Kragujevčanin Luka Milivojević, dete Radničkog, stigao je preko beogradskog Rada i Crvene zvezde do dresa najvećeg belgijskog kluba Anderlehta, koji ga je pred početak ove sezone prosledio atinskom Olimpijakosu na pozajamicu. Mediteranska klima očigledno je više prijala Luki od uštogoljenosti zapadne Evrope, pa je u Olimpijakosu ponovo počeo da pokazuje šta zna i pruža zapažene partije.
Nije ni čudo što ga je grčka štampa hvalila na sva zvona kada je na utakmici Lige šampiona protiv madridskog Atletika pretrčao 16,8 kilometara i tako oborio klupski rekord po broju pretrčanih kilometara na jednom meču, čime je zapušio usta svim onim kritičarima koji su sumnjali u Lukine fudbalske kvalitete.
„Srbin nije samo glavno plućno krilo Olimpijakosa, već i čitave Lige šampiona. Na prve dve utakmice je trčao više od bilo kog drugog igrača u najprestižnijem evropskom takmičenju” – samo je deo natpisa u grčkoj štampi nakon sjajnih Lukinih izdanja u Ligi šampiona.
U ekskluzivnom intervjuu za naš portal, Luka se priseća svojih fudbalskih početaka u Kragujevcu i Radničkom, koje nikad nije zaboravio, govori o tome zbog čega je napustio Kragujevac i prešao na Banjicu, a dotakao se i perioda provedenog u Zvezdi i o tome kakva je razlika između našeg i grčkog fudbala.
Kako sa ove vremenske distance gledaš na svoje fudbalske početke?
“Jako zanimljivo. Sećam se kako sam počeo, gde sam sve trenirao i shvatio koliko je u stvari teško da prebrodiš sve prepreke koje se nalaze na putu i nastaviš dalje. Sve je u glavi – jaka volja za uspehom me je vukla uvek napred i hvala Bogu, zadovoljan sam.”
Igrao si u Radničkom kada se klub borio u Srpskoj ligi Zapad. Po čemu pamtiš to vreme i utakmice?
“Imali smo u tom trenutku jednu jako dobru generaciju. Igrali smo Prvu kadetsku ligu i čak bili jedno vreme i treći na tabeli. Ja sam zbog dobrih igara zaradio poziv u prvi tim, koji se tada borio da ostane u trećoj ligi i – uspeli smo! Ja sam čak i postigao jedan gol, što je sigurno jedan od lepših momenata u mojoj karijeri.”
Da li imaš i dalje kontakt sa nekim saigračem iz tog perioda?
“Imam sa par njih. Ja sam otišao za Beograd i onda su mnoga prijateljstva oslabila. Sa nekima se čujem, sa većinom ne, ali uglavnom se veliki broj tih momaka više ne bavi fudbalom, što mi je jako žao.”
Kako je došlo do prelaska u Rad?
“Uh, jako teška tema. U tom periodu sam bio jedini igrač Radničkog koji je igrao za neku reprezentativnu selekciju, tako da je usledilo dosta poziva od strane drugih klubova. Tada je došla nova uprava u klub i ja sam želeo da produžim saradnju, kak bih zaigrao za prvi tim. Međutim, kada je trebalo da se dogovorimo oko nekih moji uslova i ostanka u klubu, sve je krenulo da se odlagaže. Nisam imao nikakav ugovor sa klubom, ali sam želeo da ostanem.
Međutim, ljudi u klubu su u tom trenutku postupili jako neprofesinalno. Čekali su da prođe prelazni rok, kako ne bih imao mogućnosti da odem negde. Zvao sam mnogo puta da vidim šta su odlučili u vezi sa mnom, ali sve je bilo „sutra, sutra…“ i na kraju sam poslednjeg dana prelaznog roka prešao u Rad.”
Da li si još kao dete maštao o Zvezdinom dresu i broju petnaest? Ima li simbolike za tebe taj broj?
“Od malena me je otac vaspitavao tako da, pre svega, volim klub iz svog grada, što zaista i jeste tako, ali je Zvezda za mene nešto posebno. Kao klinac sam išsao na puno Zvezdinih utakmica i zaljubio se u stadion, navijače i maštao da jednom zaigram za crveno-bele, što se i obestinilo. Što se broja 15 tiče, on nema posebne simbolike, ali zato broj 19, koji sam kasnije nosio, i te kako ima.”
Najznačajniji rezultati u Zvezdinom dresu?
“Pobeda protiv Partizana 3:2 i osvajanje kupa u Kruševcu.”
Bio si, zbog dobrih partija, izabran u najbolji tim Superlige Srbije? Kakva su ti iskustva iz tog perioda?
“Da, dve godine zaredom bio sam izabran među najboljih jedanaest. Značilo mi je to zaista. Tu su glasali svi treneri i kapiteni, tako da je to nešto, po mom mišljenju, najmerodavnije.”
Kakvi su bili međuljudski odnosi u Zvezdi? Sa kojim saigračem si imao najbolju komunikaciju?
“Sa velikim brojem saigrača sam ostao u kontaku. Zaista je to bila grupa jako kvalitetnih ljudi. Dosta nas je nastupalo za mlađe reprezentativne selekcije, pa smo se znali od ranije, tako da je adaptacija bila lakši deo.”
Da li si, tokom svoga napretka, imao uvida u rad kragujevačkog Radničkog?
“Uvek sam imao uvid u rezultate Radničkog, i kada smo bili u trećoj ligi, a i danas, kada smo u prvoj”.
Kako si doživeo odlazak u Belgiju i šta je presudilo da brzo pređeš u Grčku, dobar novčani transfer ili…
“Doživeo sam to jako emotivno. Otvorio jednu novu stranu u svojoj karijeri i prvi put otišao da igram van zemlje. Ne, nije novac bio presudan, već sredina u kojoj sam video prostor za napredak. Zaista je početak bio odličan. Ljudi, klub, zemlja, navijači…Sve je bilo po mom ukusu.”
Kako si se snašao u Grčkoj?
“Fenomenalno! Jako lepo su me prihvatili. Ljudi su po temperamentu slični nama, tako da nije bilo neke potrebe za posebnom adaptacijom.”
Koje su glavne razlike između rada u grčkom i srpskom klubu?
“Nema neke velike razlike. Uglavnom je do trenera i njihovih zamisli, formacije, strategije…”
Grci su vrlo temperamentni i podećaju na nas. Da li se dešavaju nemile scene na utakmicama, kao kod nas?
“Nemilih scena nema. Jako su fanatični, bodre klub gde god da igra, isto kao kod nas.”
Za seniorsku reprezentaciju Srbije debitovao si u meču protiv Čilea.Kako si doživeo taj momenat u svojoj karijeri?
“Jako lepo iskustvo. Pobedili smo u tom meču sa 3:1. Odigrao sam skoro celu utakmicu i pamtiću zauvek taj fenomenalan osećaj igranja za svoju zemlju.”
Uz tvoje ime u grčkoj štampi ide natpis „Milivojević-pluća Grčke“. Koliko to imponuje?
“Lepo je to pročitati. Igram na poziciji gde mora da se više vodi računa o timu, nego o sopstvenom učinku. Na velikim utakmicama posao mi je da zatvaram taj naš defanzivni blok i onda mora dosta da se trči i pokriva, tako da mi takvi epiteti imponuju.”
Nastupao si u Ligi šampiona. Da li si imao prilike da igraš protiv nekog od idola iz mladosti?
“Igrao sam protiv Pirla, koji nije baš moj idol, ali je neko ko igra moju poziciju na vrhunskom nivou.”
Očekuješ li poziv selektora Ćurčića?
“Očekujem naravno. Imao sam dosta dobru polusezonu, bio sam važan deo tima, tako da se nadam pozivu.“
Možeš li da uputiš neki savet, reč podrške igračima „Radničkog“? Kako da prevaziđu ovu krizu?
“Nije korektno da ja dajem neke savete, kada nisam u njihovoj koži. Ima tu dosta iskusnih igrača koji će znati kako da se izbore sa situacijom. Ja verujem da će Radnički obezbediti opstanak, jer Kragujevac zaslužuje da ima tim u Super ligi.”
Pravilo nam je da izabereš sledećeg sagovornika i postaviš mu prvo pitanje….
Neka bude Filip Kostić, a pitanje: „Šta je starije, kokoška ili jaje?“
Piše: Mario Badjuk
Foto: privatna arhiva
