Neško Milovanović: “Imam veliko poverenje u ljude koji vode klub“

Kaže ona stara: „Na muci se poznaju junaci“. Malo ko bi se odlučio da preuzme ekipu koja je krajem oktobra držala superligaški „fenjer“, koja je na deset odigranih mečeva dala samo dva gola, ekipu koja je selektirana na brzinu, u kojoj se nije znalo ko šta radi na terenu, gde je vladala loša atmosfera u svlačionici, bezvlašće u upravi, a pritisak fudbalske javnosti rastao iz dana u dan.

Dragoljub Bekvalac i Vlado Čapljić brzo su digli ruke i otišli iz Kragujevca. Kakav je haos vladao u tom periodu najbolje govori Čapljićeva izjava, u kojoj kaže da nije imao kome da podnese ostavku i da je u klubu opšte rasulo.

U takvoj jednoj situaciji „vruć krompir“ prihvatio je Neško Milovanović, čovek koji je još kao igrač važio za nekog ko se nikad ne predaje, kao neko ko je večiti optimista, bez obzira na okolonosti u kojima se nalazi. Milovanović je ozbiljno shvatio posao i bez ikakvih floskula i lažnih obećanja prionuo na posao, uspevši da makar malo spasi očajnu polusezonu kragujevačkog superligaša.

Svojom harizmom i prijateljskim, ali autoritativnim odnosom sa igračima, stvorio je dobru atmosferu među igračima, koji su konačno počeli da se bore na terenu, da deluju kompaktno, kao tim.

Neško Milovanović je još kao igrač, zajedno sa svojim bratom Goranom, obeležio jedan period tima sa „Čika Dače“ i bio deo one nezaboravne generacije koja je Radničkom donela plasman u Prvu ligu, nakon pune 22 godine.

Inače, Milovanović još aktivno igra fudbal i njegova registraciona knjižica nalazi se u Arsenalu, a redovno nastupa i za veterane Mike Mudrića.

U njegovom trenerskom CV-ju upisano je više klubova, koje je prilično uspešno vodio. Pored Poleta iz Ljubića, radio je i u Metalcu iz Gornjeg Milanovca, a bio je i na čelu stručnog štaba prvoligaša Sloge iz Kraljeva i Radnika iz Surdulice.

Posle dužeg vremena, Milovanović je prvi trener Radničkog koji živi u Kragujevcu.

Kako ste proveli praznike, načuli smo da Vas muči zapaljenje uha, a pored toga i mnogo nerešenog u klubu koji svim srcem volite i vodite?

„MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI. Praznik sam proveo u krugu porodice, na najblaženiji dan i nadam se pored svih problema, koji postoje u srpskom fudbalu, da će Radnički 1923 biti prvi klub u Srbiji koji će izaći iz tih problema.“

Šta očekujete u klubu od 12. januara, kada počinje prozivka, optimista ili…?

„Pripreme smo pomerili za 12. januar iz razloga poznatih, jer dosta stvari u samom klubu nije rešeno. Prozivka igrača zakazana je za 9 časova. Po prirodi sam optimista i uvek gledam na dobro sutra. Nada je poslednja koja umire i u toj nadi nikada nećemo stati na tom putu koji je pred nama.“

Ističete  iskreno da su fudbaleri na odmor otišli bez novca, sigurno da je bilo mnogo nezadovoljnih, da li Vam se javno potuže ikad na lošu finansijsku situaciju u klubu?

„Kao što sam u prethodnom odgovoru naveo, svuda je finansijska kriza ne samo u Radničkom 1923. Sigurno je da su igrači otišli nezadovoljni na odmor, kao i treneri i radna zajednica, jer nije jednostavno otići kući i provesti Novu godinu i Božićne praznike praznih džepova. Čovek sam koji je otvoren prema svima i normalna stvar po meni je da se igrači informišu da li će biti isplata dugovanja. Imao sam poziva, ne samo od igrača. Pokušao sam da im objasnim da će sve biti u redu.“

Stiče se utisak da ni čarobni štapić, a ni Vaše veliko fudbalsko iskustvo neće mnogo promeniti stanje u klubu, ako se odgovorni ozbiljnije ne pozabave stanjem u „Radničkom“?

„U Upravnom odboru FK Radnički 1923 sede izuzetno odgovorni i vredni ljudi, koji će uz moju malu pomoć  i pomoć svih ljudi zaposlenih u klubu, pokušati da nađu izlaz iz ove situacije. Sigurno je da imam veliko poverenje u ljude koji vode klub i da ćemo uz dobre pripreme, koje su baza cele godine, pokušati da od nemoguće napravimo moguću misiju. Ne obećavam ništa osim žestokog rada, dobre discipline i profesionalnog odnosa. To je jedini ispravan put ka nekom cilju.“

Vaša želja je da pojačate klub po jednim igračem u svakoj liniji tima, koliko je to realno u ovom trenutku?

„Ako ljudi koji vode klub uspeju da skinu zabranu registracije za FK Radnički 1923, pokušaću da dovedem četiri igrača u tim – igrače koje poznajem, koje sam trenirao i za koje smatram da će pomoći FK Radnički 1923 u daljem toku prvenstva..“

Porodica i prijatelji su uz Vas, kao i brat koji se sve uspešnije bavi fudbalskim menadžerstvom, koliko Vam to daje nade i snage za 2015. godinu i nastavak prvenstva?

„Porodica je ta koja najviše trpi sve ove godine moga rada od kada sam trener, ali isto tako kada se vratim kući i vidim tri nasmejana lica, to mi daje još veći podstrek, snagu, želju, volju za dalje bitisanje, napredovanje i mislim da je sastavni deo svakog sportiste, jedan cilj ka kome treba da teži. Što se Gorana tiče, on ima svoj posao kojim se bavi već 10 godina i ovom prilikom mu želim puno uspeha u daljem radu.“

Kakva je situacija na relaciji klub, igrači, navijači?

„Znam da je izuzetno teško otići na odmor bez primljenog novca, ali ljudi smo i treba shvatiti situaciju u kojoj se nalazi fudbal u Srbiji.  S obzirom na plasman našeg kluba, smatram da je podrška koju navijači daju igračima neizmerna, a da igrači osećaju te pozitivne vibracije koje dolaze sa tribina.“

Stiče se utisak da su mediji posvećeni samo Zvezdi i Partizanu, o ostalima tek po neki red, smeta li vam to?

„Najbitnije je da se nacionalna selekcija kvalifikuje na evropsko prvenstvo u Francuskoj i trebalo bi da medijski prostor bude zaokupljen tim temama.  Posle toga, u zavisnosti od aktuelnosti u klubovima, bez obzira na lokalitet, smatram da štampa u Srbiji posvećuje dovoljno prostora svim pozitivnim trendovima, koji iz njih dolaze.“

Šta mislite o selektoru Radovanu Ćurčiću, poznajete li se?

„Mislim da je izbor Radovana Ćurčića na mesto selektora naše reprezentacije izuzetno pametan posao ljudi koji vode FSS.  Radovana poznajem još dok smo igrali u FK Javor, a i putevi su nam se spojili u FK Borac iz Čačka, gde mi je bio šef stručnog štaba. Poznajem ga vrlo dobro i želim mu da našu nacionalnu selekciju kvalifikuje na evropsko prvenstvo u Francuskoj.“

Na slici: Žoao Avelanž, dugogodišnji predsednik FIFA i Neško Milovanović

Sprovodite li među igračima „ gvozdenu disciplinu “? Proveravate li da li su legli na vreme, da ih nema po kafićima, diskotekama posle ponoći, tokom prvenstva ili idete na međusobno poverenje?

„Bez reda, rada i discipline, ne samo u sportu nego i u životu, nema uspeha. Nisam policajac. Ako profesionalni fudbaleri ne znaju šta je profesionalizam, zašto bih ja nekoga proveravao. Imam puno poverenje, ne samo u sadašnje igrače nego i u one koje sam trenirao u prethodnim klubovima. A ti problemi svuda postoje.“

Odaberite sledećeg sagovornika za intervjuu i postavite mu prvo pitanje!

“Za Vašeg sledećeg sagovornika sam odabrao svog bivšeg trenera, Ljupka Petrovića, jedinog sa ovih prostora koji je osvojio evropsku titulu sa Crvenom Zvezdom i koji je odlično upućen u dešavanja u kragujevačkom fudbalu.“

Dragi moj Ljubo, želim Vam puno zdravlja, sreće i uspeha u životu.  Da li nam možete, u kratkim crtama, otkriti detalje sa poslednjeg sastanka pred finalnu utakmicu protiv Olimpik Marseja – šta ste rekli igračima?

Srdačan i sportski pozdrav čitaocima KGSport-a od Neška Milovanovića

Tekst: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva