Kragujevčanin Filip Holender, umesto u srpskom, igra u mađarskom dresu!
Igrač Honveda Filip Holender (21) prihvatio je ponudu susednog fudbalskog saveza, jer ga, prema njegovim rečima, i pored želje da igra za svoju zemlju, u Srbiji ne vide.
Mladi Kragujevčanin Filip Holender odavno je dokazao svoje kvalitete u mađarskom Honvedu. Sa dva gola i isto toliko asistencija u potpunosti je režirao ubedljivu pobedu svog kluba protiv Čelika na evropskom startu.
Kragujevčanin je u intervjuu za naš portal otkrio da ga je, posle odličnih partija mađarski selektor mlade selekcije, pozvao da bude član iste, što će on oberučke prihvatiti jer ga u Srbiji, prema njegovim rečima, ne vide!
Ponikao si u kragujevačkom Radničkom, a danas si u belom mađarskom dresu, šta je presudilo?
“Nisam ponikao u Radničkom, nego u školi fudbala Fitnes, gde sam i napravio prve fudbalske korake. Onda je cela jedna generacija prešla u Radnički, gde sam proveo dve sezone i to, po mom mišljenju, veoma uspešne. Prve sezone sam kao pionir nastupao za kadete i bili smo ubedljivo prvi i omogućili da kadeti prvi put u istoriji Radničkog, nastupaju u kvalitetnoj ligi Srbije.
Te prve sezone smo zauzeli visoko treće mesto sa bodom zaostatka iza Crvene Zvezde. A u Mađarsku sam otišao sa nepunih 15. godina, jer mi se pružila prilika da budem na Fudbalskoj Akademiji FC Honved.”
Pratiš li dešavanja u vezi sa nekadašnjim klubom?
“Uglavnom, veoma slabo, jer sam preokupiran svojim obavezama, informišem se preko prijatelja.”
Kako gledaš na stanje fudbala u Srbiji?
“Po mom iskrenom mišljenju, situacija je veoma, veoma loša..”
Smatraš li da i dalje važi ona narodna, da se u zemlji Srbiji uspeh ne prašta?
“Uveren sam i što sam stariji, sve više sam ubeđen da je tako…”
Kako si dočekan u Mađarskoj, od strane saigrača i navijača?
“Veoma dobro, i od saigrača i od svih trenera. Trudio sam se da im to uzvratim i svojim ponašanjem, a i svojim igrama. Oni su to moje zalaganje i prepoznali i čak sam bio kapiten omladinske ekipe, iako je u timu bilo 5-6 reprezentativaca Mađarske. Pogotovu, posle mog postignutog gola protiv Reala iz Madrida u finalu Ferenc Puškaš Suzuki kupa, koji sam osvajao dva puta…”
Ima li nemilih scena na utakmicama, kao kod nas?
“Uglavnom minimalno ili ih uopšte nema …. svi klubovi u Mađarskoj su uveli prodaju karata samo iz članske karte kluba, tako da uvek imaju sve podatke i neko ko je nepoželjan ne može ni ući na stadion.”
Koji su tvoji najveći sportski uspesi u protekloj 2014.godini?
“U 2014. godini, sam sazreo i kao igrač i kao osoba. Na prvoj utakmicu u sezoni postigao sam i prvi pogodak za svoj klub…Onda je usledio i poziv za mladu reprezentaciju Mađarske i to protiv Španije i Bosne. Uglavnom sam izuzetno zadovoljan postignutim do sada..”
Imaš dvojno državljanstvo, a već se šuška da si na meti mnogih klubova iz serije A?
“Pa o tome ne bih ovoga puta pričao. Ima tu još ponuda, ali o tome tek kada se bude završilo.. ako se završi…”
Ako bi dobio primamljivu ponudu, gde bi voleo da nastaviš karijeru?
“Ponuda ima i sada, ali ja bih voleo da to budu: Engleska, Holandija, Nemačka…”
Da dobiješ poziv da zaigraš za nacionalnu selekciju, da li bi prihvatio?
“Sada bih morao ponovo da razmišljam o tome, ali preokupiran sam stvarnošću i ne idealizujem stvari…o tome neki drugi put…”
Imaš li svog fudbalskog uzora?
“Naravno – Stiv Đžerard-Liverpul!”
Koji bi bio korak napred u tvojoj karijeri?
“Odlazak u neku jaču ligu…što se i nadam da će se desiti…uskoro…”
Koliko ti znači podrška porodice?
“Najviše od svega, jer bez njih i njihove pomoći ne bih ni stigao dovde. Znate, kada ste sigurni da uvek ima neko ko će da vas razume bez obzira na uslove i probleme. Oni mi daju i krila i motivaciju da istrajem…jer su mi oni i omogućili da ostvarim svoje snove…”, istakao je za naš portal mladi Filip Holender.
Tekst: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva