Uspešna godina iza vaterpolista Radničkog

U susret pravoslavnoj Novoj godini, Vaterpolo klub Radnički napravio je kratak rezime ostvarenih rezultata u protekloj 2019. godini, koja je za vaterpoliste kragujevačkog kluba bila jako uspešna.

Šumadinci su start prošle godine dočekali u vrhu Regionalne A2 lige, u borbi za plasman u viši rang, ali kroz pet utakmica u doigravanju nisu uspeli da se domognu A1 takmičenja, koje pred početak sezone nije bilo ni cilj. Međutim, igrali su dobro tokom cele sezone, pa im se ukazala dobra prilika za to. Uprkos kiks remiju sa Primorjem (10:10) , u utakmici u kojoj su konstantno vodili sa tri gola, i očekivanog poraza na gostovanju favorizovanoj Budvi, sve do samog kraja bili su u igri bar za drugo mesto koje vodi u baraž, ali su posle remija sa Vojvodinom u Novom Sadu (7:7), sezonu završili na trećem mestu, sa dva boda manje od Budve i jednim od Solarisa iz Šibenika.

Usledili su superligaški okršaji za titulu šampiona Srbije, u kojima je Radnički dva puta nadigrao Partizan i po jednom Šabac i Crvenu zvezdu, pa je sa deobe drugog mesta sa „crveno-belima“ ušao u plej-of. U burnom i uzbudljivom polufinalu, oba meča pripala su Zvezdi, pa je tako bronzom stavljena tačka na dobru sezonu u kojoj su ostvareni, pa čak i premašeni zacrtani ciljevi.

U novu sezonu, Radnički je krajem leta ušao sa višim ambicijama i pojačanjima koja su trebala da daju dodatni kvalitet kosturu sačinjenom od mladih igrača poniklih u kragujevačkoj školi. Ceh još uvek nedovoljnoj uigranosti Radnički je platio eliminacijom u Kupu Evrope, na kvalifikacionom turniru u mađarskom Egeru. Posle startne pobede nad ruskim Šturmom (9:7), usledio je derbi sa Solarisom, koji je nakon nekoliko preokreta na kraju prevagnuo na stranu Šibenčana (9:8). Ipak, ovaj tim nagovestio je potencijal u duelu sa apsolutnim favoritom, domaćim Egerom, skupo prodavši svoju kožu. Za celo poluvreme Kragujevčani su samo dva puta izvadili loptu iz svoje mreže, dobro parirali rivalu tokom čitavog duela, ali nisu uspeli da izbegnu poraz.

Bila je to velika škola za učenike Uroša Stevanovića, koji su samo nedelju dana kasnije, na startu nove „plovidbe Jadranom“, iz Makarske počeli da melju protivnike. Ređale su se pobede sve do duela pretposlednjeg kola sa Solarisom u Šibeniku, koji je nakon drame završen nerešenim rezultatom – 6:6. Ovi rivali su tako godinu završili na deobi prvog mesta, sa po 28 bodova, a nastavak borbe za trofej očekuje ih prvog dana februara.

Kruna godine i prvi veliki uspeh ove generacije, došli su na samom kraju, na finalnom turniru Kupa Srbije, u Beogradu. Trener Stevanović od starta je priželjkivao domaću Crvenu zvezdu u polufinalu, smatravši sa će njegovi izabranici sa njom lakše izaći u prvom meču nego u eventualnom finalu, a žreb mu je to i omogućio. Zvezda, predvođena Igorom Milanovićem sa klupe i Nikolom Rađenom u bazenu, bila je favorit na papiru, ali su i Kragujevčani imali svoje adute i drugi put zaredom došli do finala Kupa – 9:8. Usledila je repriza prošlogodišnjeg finala sa Šapcem, a ovoga puta Radnički je bio uspešniji i pobedom od 10:8 stigao do trofeja.

Kragujevački vaterpolisti su tako na najlepši mogući način otišli na zimsku pauzu, a u nastavku sezone očekuju ih finalne borbe u A2 ligi i napad na duplu krunu.

U 2019. godini odigrali su 33 utakmice i ostvarili 22 pobede, 4 remija i 7 poraza, uz 358 datih i 263 primljena gola.

Uspesi nisu izostali ni u mlađim kategorijama, na kojima Radnički i temelji svoj rad.

Po prvi put, sve mlađe selekcije plasirale su se na završne turnire Prvenstva Srbije, a najviše uspeha imali su juniori (2000. godište) koji su odbranili titulu šampiona Srbije i mlađi juniori (2002) koji su se se okitili zlatom u Kupu Srbije i bronzom u Prvenstvu. Kadeti (2004) osvojili su srebro u Kupu i bronzu u Prvenstvu.

Pozivima velikog broja igrača u mlađe reprezentativne selekcije, Radnički je još jednom potvrdio da je pravi rasadnik talenata, a sa Svetskog prvenstva za omladince, srebro u Kragujevac doneli su selektor Uroš Stevanović, njegov pomoćnik Dragan Kozomora, i igrači Nemanja Stanojević, Stefan Branković i Luka Pljevančić.

Kroz razmene, turnire i trening kampove, nastavljeno je prijateljstvo kragujevačkih dečaka i vršnjaka iz celog Sveta, a uspostavljene su i nove saradnje, pa Radnički sada sarađuje sa timovima sa gotovo svih meridijana, od Kanade do Singapura.

Tradicija je nastavljena i organizacijom petog Međunarodnog memorijalnog turnira „Nenad Nena Manojlović“, a ovoga puta osvajač je bio beogradski Partizan.

Dakle, u 2019. godini Vaterpolo klub Radnički podigao je lestvicu na jedan viši nivo, a kao nagrada za vredan rad stigao je trofej osvajača Kupa Srbije, kao i pehari mlađih selekcija koje već godinama beleže sjajne rezultate. Očekuje se da klub u 2020. godini i sezonama koje slede nastavi uzlaznom putanjom i obezbedi sebi prestižnu poziciju u samom vrhu evropskog i svetskog vaterpola.

Izvor i foto: SPD VK Radnički