Beleške jednog reportera: Kolega

Sa svim kolegama reporterima širom Jugoslavije imao sam korektnu saradnju. Sa nekima od njih, uglavnom vršnjaka, se i viđam i čujem. Tek toliko da malo obnovimo sećanja.

Ivo Tomić, novinar Radio Zagreba bio je čuven po duhovitim komentarima, uglavnom u stihu. Još uvek ga se sećaju stariji: Boro Cvetković – Lane sa Korane, Loptu ima Zajec Zeko Dinamovo med i mleko, Dalmacijo jes l čula, Željo vodi s 1:0, Pitaju me dečki, hoće li se vratit Prosinečki, Piksi se smije, otvorio nam je vrata Italije, Nova varka Mlinarića Marka… su samo neki od bisera Iva Tomića.

Upoznao sam ga na Maksimiru, dosta stariji od mene, preturio preko glave puno toga. Gledam i slušam kako veze, tu je na pet metara od mene, na atletskoj stazi. Radim i ja. U jednom trenutku, dok sam uveliko objašnjavo kako teku stvari na terenu, lupi me neko po leđima, naravno šok. Okrenem se, Tomić pita koja je izmena izvršena u Radničkom. Ne prekidam prenos, pokušavam da budem pribran, tonac Zvonko Macej mu objašnjava da se sve čuje itd. Ne pomaže ništa. Dok mu nisam rekao šta je šta ne ode do svog mikrofona. U redu šta je tu je. Destak minuta kasnije Tomić zapenušao a ja pravim pauzu. Priđem, lupim ga po ćeli i: Kolega da li je žuti karton dobio Gucmirtl ili Blašković? On pobeleo, ne može da veruje da ga neko prekida u prenosu.

Posle utakmice mi priđe i traži objašnjenje. Podsetih ga šta je bilo i rekoh: Sada smo valjda 1:1.

Uvide da sam u pravu i pozva na piće. Nisam odbio.

Piše: Kazimir Petrović