1920. – 1936.

Antverpen (Anvers) 1920.

TERMIN: 20.april – 12. septembar 1920.

UČESNICI: 2.626 olimpijaca (65 žžena i 2.561 muškarac). Ukupno 29 nacija.

SPORTOVA: 22 sa 154 discipline.

SVEČANO OTVARANjE: Sedme igre modernog doba otvorio je kralj Albert. Šeste Igre, dodeljene Berlinu 1916. nisu održžane zbog Prvog svetskog rata, ali se broje.

OLIMPIJSKA ZAKLETVA: Prvi put, Viktor Boen (vaterpolista i mačevalac, u ime sportista).

BILANS MEDALjA: SAD 95 (41 – 27 – 27), Švedska 64 (19 – 20 – 25), V. Britanija 34 (15 – 10 – 9). Ukupno 22 zemlje osvajale trofeje.

PRVI PUT: Prvi put sportisti su dali olimpijsku zakletvu koja je, po tekstu Pjera de Kubertena, glasila: „U ime svih učesnika, obećavam da ćemo se na ovim igrama boriti časno i poštujući propise, takmičiti se viteški za čast naših zemalja i slavu sporta“.

Prvi put se zavijorila olimpijska zastava sa pet krugova.

Prvi put učestvovala je Jugoslavija i od tada je jedna od retkih zemalja koja je učestvovala na svim ostalim Olimpijskim igrama.

Prvi put maratonci su, morali na lekarski pregled pre trke. Ovo je bila reakcija MOK na smrt maratonca Lazara (Portugalija) na igrama u Stokholmu 1912.

Prvi osvajač olimpijske medalje u osmoj deceniji ( i do sada jedini) je Šveđanin Oskar Svan koji je u 73 godini osvojio srbrnu medalju u streljaštvu. Tako je kolekciju zaokružio, u tri učešća, na pet medalja – tri zlatne, srebrnu i bronzanu. On je sa 72 godine i 279 dana najstariji osvajač olimpijske medalje, a sa 64 godine i 257 dana najstariji osvajač zlatne olimpijske medalje . Umro je 1927.

Prvi osvajač olimpijske medalje koji je kasnije postao Nobelovac bio je Filip Noel Bejker (V. Britanija) koji je 1959. dobio Nobelovu nagradu za mir.

Prvi i za sada jedni sportista – olimpijski šampion na letnjim i zimskim igrama, Amerikanac Edi Igan u Antverpenu je osvojio zlato u boksu, a u Lejk Plesidu 1932. u bobu četvorosedu.

Prvi put je uvedena olimpijska i atletska maksima „Brže – dalje – jače“. Prvi put jednom šampionu nije svirana himna. Dirigent orkestra je izgubio  note italijanske himne, pa je mačevaocu Nedu Nadiju odsvirana kancona “ O sole mio“. Nije se bunio, pevao je iz sveg glasa.

Prvi put održan je turnir u hokeju na ledu, kasnije prebačen u program Zimskih igara.

JUNAK IGARA: Italijanski mačevalac Nedo Nadi. Osvojio je kao prvi sportista u istoriji pet zlatnih medalja – dve u pojedinačnoj konkurenciji (floret i sablja) i tri kao član ekipe Italije – floret, mač i sablja.

JUNAKINjE IGARA: Plivačica Etela Blajbtri (SAD) pobedila je u sve tri discipline. Plivala je ukupno pet trka (sa kvalifikacijama) i u svakoj je oborila svetske rekorde. Teniserka Suzan Lenglen (Francuska) dominirala je na turniru. Osvojila je zlato – pojedinačno, izgubivši samo pet gemova. Sa Maksom Desužijem pobedila je u miksu, a sa Elizabetom D Ajen bronzu u dublu.

KURIOZITETI: Ekipa Čehoslovačke, povukla se sa fudbalskog turnira. Selektor i igrač dr Karel Posek Kađa, zbog pristrasnog suđenja engleskih arbitara u finalnom meču sa domaćinom, Belgijom, izveo je tim sa terena. Posebno zanimljivo je da su Čehoslovaci vodili sa 2:0 u trenutku prekida. Diskvalifikovani su i ostali su bez ijedne medalje!

Poslednji put održano je takmičenje u nadvlačenju konopca.

U pobedničkom američkom timu u ragbiju igrao je Denijel Kerol, koji je 1908. igrao u australijskoj reprezentaciji koja je osvojila zlato.  U istoriji OI postoje samo dvojica sportista koji su osvajali zlatne medalje za dve zemlje. Poraženim u Prvom svetskom ratu (Nemačka, Austrija, Mađarska, Bugarska i Turska) bilo je, i pored protivljenja Kubertena, zabranjeno da učestvuju u Antverpenu (Anversu).

JUGOSLAVIJA: Učestvovali su samo fubaleri i eliminisani su u kvaklifikacijama sa 7:0 od Čehoslovačke.

Prvi šampion – otac princeze

PRVI olimpijski šampion čija je kćerka postala – princeza, bio je američki veslač  Džon Keli – Senior.U Antverpenu, Keli je osvojio dve zlatne medalje i to u razmaku od pola sata, prvo u skifu, a drugu u dubl skulu sa Polom Kostelom. Njegova kćerka, Grejs posle sjajne filmske karijere (omiljena glumica Alfreda Hičkoka), udala se za princa Renijea od Monaka. Njen sin Albert je član MOK i olimpijac u bobu.

Sin Džona Kelija, Džon Keli – Junior, je četiri puta veslao na olimpijskim igarama da bi u Melburnu 1956. osvojio bronzu u skifu. Džon Keli – Senior je bio i predsednik NOK SAD.

Pariz 1924.

TERMIN: 4. maj – 27. jul 1924.

UČESNICI: 3.089 olimpijaca (135 žena i 1.954 muškarca). Ukupno 44 nacije.

SPORTOVA: 17 sa 126 disciplina.

BILANS MEDALjA: SAD 99 (45 – 27 . 27), Finska 37 (14 – 13 – 10), Francuska 38 813 . 15 – 10)-….14. Jugoslavija 2 ( 2 – 0 – 0). Ukupno 27 nacija osvajalo medalje.

SVEČANO OTVARANjE: Osme Igre je svečano otvorio predsednik Francuske Gaston Dumeržu.

SVEČANO ZATVARANjE: Prvi put održano i podignute su tri zastave: olimpijska sa pet krugova, zastava nacije koja bila organizator i zastava zemlje koja ćeorganizovati naredne igre.

PRVI PUT: Prvi put je jedan grad drugi put bio domaćin. Pariz je dobio organizaciju (posle 1900) da bi se ukazala počast Pjeru de Kubertenu, predsedniku MOK i utemeljivaču modernih olimpijskih igara, koji je najavio povlačenje 1925.

Prvi put Jugoslavija je osvojila – olimpijsku medalju. Leon Štukelj je pobedio u višeboju i na vratilu i zlatne medalje mu je uručio Pjer de Kuberten. Sa ukupno šest medalja, pet pojedinačnih i jednom ekipnom, na tri olimpijska gimnastička turnira, Leon Štukelj je najuspešniji naš olimpijac svih vremena.

Snimljen je i prvi dokumentarni celovečernji film o Igrama. Prikazan je 1925. i postao je „razbijač blagajni“. Prvi put prisustvo novinara je bilo – zapaženo. Igre je pratilo blizu 1.000 predstavnika sedme sile.

Prvi put izbili su neredi u gledalištu i to na bokserskom turniru i ragbiju. Francuzi su sa mnogo negodovanja pratili nadmetalja Amerikanaca koji su kritkovali njihovu okupaciju Rura. Na ragbiju, jedan američki student je teško povređen u napadu francuskih navijača. U nekoliko mačevalačkih duela, došlo je do – pravog dvoboja između Francuza i Amerikanca. Prvi crni olimpijski šampion u pojedinačnoj disciplini, postao je Amerikanac Vilijem de Hart Hobart i to u skoku u dalj.

JUNACI IGARA: Pavo Nurmi, „Leteći Finac“ nastavio je sa žetvom medalja. Posle tri zlata u Antverpenu 1920. u Parizu je osvojio – pet! Sve je ostavio bez daha 10. jula: pobedio je na 1.500 m, potom, samo 55 minuta kasnije, vratio se na stazu i slavio i u trci na 5.000 m. Osvojio je u kros kontriju još dva zlata u jednoj trci – kao najbolji pojedinac i član pobedničke ekipe Finske. Na kraju je dobio zlatnu medalju i kao član ekipe Finske u ekipnoj trci na 3.000 metara. Ovde, na žalost nisu deljene medalje za najbolje pojedince. Odlično je prošao i njegov zemljak Vile Ritola: pobedio je na 10.000 metara i oborio sopstveni svetski rekord, i potom je slavio na 3.000 stipl, a bio je i član dve pobedničke ekipe Finske: kros kontri i 3.000 m. Osvojio je i dve srebrne medalje, oba puta iza Nurmija na 5.000 m i kros kontriju.

KURIOZITETI: Fudbalska reprezentacija Urugvaja je pobedila na fudbalskom turniru (počela je time što je eliminisala Jugoslaviju sa 7:0) i Andrade, njihov kapiten postao je nacionalni junak. Dan kada su pobedili proglašen je za nacionalni prznik Urugvaja, i izdata je odmah i prigodna poštanska marka u čast olimpijskog zlata.

Prvi olimpijac koji je pogođen vatrenim oružjem bio je Sidni Hajnds iz SAD. On je bio pogođen u nogu zrnom iz puške, koju je, svađajući se sa sudijama, jedan belgijski takmičar bacio na pod. Opalila je i Hajnds, inače poručnik, je dobio metak u nogu. Nije, međutim, odustao. Gađao je i sa 50 krugova pomogao da reprezentacija SAD dođe do zlata u disciplini puška slobodnog izbora, na 400, 600 i 800 metara.

Danska mačevalčka Elen Osier je pobedila i postala prva olimpijska šampionka a da nije izgubila ni jednu borbu.

Džoni Vajsmiler, američki plivač (rođen u Rumuniji 1904.) osvojio je tri zlata u plivanju, 100 i 400 kraul i u štafeti 4 puta 200 kraul, i bronzu kao član vaterpolo reprezentacije SAD. Bio je prvi plivač koji je 100 kraul na olimpijskim igrama isplivao ispod minuta – 59,0 sekundi, a dve godine pre toga, postao je prvi plivač u svetu koi je ovu barijeru savladao izvan olimpijske pozornice – 9. jula 1922. plivao je 58,6! Kasnije je postao najpoznatiji Tarzan u istoriji i snimio je 12 filmova u 16 godina.

JUGOSLAVIJA: Učestvovala je sa 37 sportista (samo muškarci) u sedam sportova (fudbal, biciklizam, streljaštvo, plivanje, gimnastika, rvanje i konjički sport). Osvojene su dve zlatne medalje, gimnastičar Leon Štukelj u višeboju i na vratilu.

Dr Spok veslao u Parizu

OLIMPIJSKE igre u Parizu, pamtiće se po nekoliko veoma uspešnih sportista koji su kasnije postali i veoma uspešni u svojim profesijama. Uz Džonija Vajsmilera, najpoznatijeg plivača tog doba i filmskog Tarzana, vredi pomenuti još nekoliko:

Član pobedničke posade osmerca SAD bio je Ben Spok, student Jela i ovaj prstižni univerzitet je i poslao svoj čamac da brani boje SAD. Ben Spok je 20 godina kasnije, napisao čuvenu knjigu o nezi beba, koja je i do danas neprevaziđeno štivo za sve mlade mame. Prodate je u svetu u 35 miliona primeraka.

Američka plivačica Gertruda Ederli je na 100 kraul osvojila bronzu. Dve godine kasnije, postala je prva žena koja je preplivala Lamanš i to sa razultatom koji je bio dva časa bolji od do tada najboljeg vremena muškaraca.

Novozelanđanin Artur Porit je osvojio bornzu na 100 m. Ovaj vrsni atletičar je, potom, bio generalni guverner Novog Zelanda i kasnije punih 30 godina bio zvanični lekar britanske kraljevske porodice.

Amsterdam 1928.

TERMIN: 17. maj – 12. avgust 1928.

UČESNICI: 2.883 olimpijca (277 žena i 2.606 muškaraca). Ukupno 46 nacija.

SPORTOVA: 14 sa 109 disciplina.

SVEČANO OTVARANjE: Devete Olimpijske igre modernog doba otvorio je princ Hendik.

OLIMPIJSKA ZAKLETVA: Enri Denis (fudbal, u ime sportista).

BILANS MEDALjA: SAD 56 (22 – 18 . 16), Nemačka 31 (10 – 7 – 14), Finska 15 ( 8 – 8 – 9). Jugoslavija je sa 5 medalja (1 – 1 – 3) bila 22. u konkurenciji 34 nacije koje su osvajale trofeje.

PRVI PUT: Prvi put su sportisti Grčke koračali prvi u defileu kao osnivači olimpijskih igara, a domaćini kao poslednja delegacija.

Prvi put su zlatne medalje osvojili sportisti iz čak 28 različitih zemalja i ovo će biti rekord koji neće biti oboren punih 40 godina.

Prvi put žene su se takmičile u gimnastici i atletici.

 Prvi put olimpijski plamen je zapaljen na posebnom stubu na stadionu.

Prvi sportista iz Azije osvojio je zlatnu medalju (Mikio Oda, Japan, troskok).

Hokejaši na travi Indije su u Amsterdamu osvojili prvu od šest zlatnih medalja u periodu od 1928. do 1960. dok su mačevaoci Mađarske osvojili prvu od sedam uzastopnih zlatnih medalja u ekipnoj konkurenciji – sablja.

 Prvi put MOK je odredio obavezni program (atletika, plivanje, gimnastika, streljaštvo, rvanje – grčo rimski i slobodni stil, veslanje, biciklizam, jahanje, dizanje tegova) dok je domaćin imao pravo da izabere jedan od ovih sportova: fudbal, ragbi, vaterpolo, hokej na travi, rukomet, košarka i kajak. Holanđani su izabrali – fudbal.

Prvi put jedna žena je pobedila u „otvorenoj“ (apsolutna konkurencija, muškarci i žene) disciplini – muškarce. Francuskinja Veržin Erno vlasnica broda „Aže“ osvojila je zlato u jedrenju ali sa dva muškarca u posadi. Prvi put jedna žena sa naših prostora osvojila je zlato. Amerikanka Albina Osipović, rođena u Raši u Istri, pobedila je na 100 kraul.

Prvi put dodeljeno je zlato u alpinizmu. Pripalo je Britancu Strutu za osvajanje Mont Everesta.

Naši fudbaleri postigli su prvi gol na Olimpijskim igrama u porazu u kvalifikacijama od Portugalije 2:1. (Toni Bonačić).

JUNACI IGARA: Džoni Vajsmiler je i u Amsterdamu 1928. nastavio da osvaja zlatne medalje. Pobedio je na 100 i 400 kraul i u američkoj štafeti 4 puta 200. Do Minhena i Marka Spica, bio je jedini plivač sa pet zlatnih medalja. Međutim, heroina igara bila je Amerikanka Elizabet Robinson. Ušla je u istoriju kao prva žena koja je osvojila zlatnu medalju u atletici u trci na 100 metara. Slavila je sa skoro pola metra prednosti postigavši i svetski rekord 12,8 sekundi. Imala je 16 godina i bila je đakškole u Riverdejlu u Ilionisu, kada je njen učitelj video kako trči da uhvati voz. Pozvao je u atletski tim i prvu trku istrčala je u martu 1928. U drugoj trci oborila je svetski rekord, a u Amsterdamu je trčala tek četvrtu trku u karijeri!? Trčala je i u štafeti 4 puta 400 metara u vicešampionskom kvartetu SAD. Tri godine posle uspeha u Amsterdamu, nastradala je u avionskoj nsreći. Slomila je ruku i nogu, povredila vrat i imala teške posekotine po licu i glavi. Seljak koji je pronašao, mislio je da je mrtva i odvezao je u – mrtvačnicu, gde su otkrili da je još živa. Provela je sedam nedelja u komi. Oporavila se, nastavila da trči, ali ne sprint jer nije mogla dovoljno da savije nogu u kolenu za start. Učestvovala je u štafeti SAD 4 puta 100 metra u izmeni u Berlinu 1936. i osvjila drugo zlato.

KURIOZITETI: Igre u Amsterdamu ostaće upamćene po opuštenoj atmosferi u vremenu blagostanja posle ratnih godina i recesije. Ipak, na bokserskom turniru bilo je nekoliko kontroverznih sudijskih odluka. U muva kategoriji, sudije su žestoko oštetile Hajmana Milera(16) američkog boksera iz Kalifornije u meču sa Belgijancem Santosom u prvoj borbi turnira. Ogorčeni, Amerikci su želeli da napuste takmičenje, ali je tadašnji predsednik NOK SAD, general Daglas Mek Artur, zabranio rekavši da se „Amerikanci nikad ne odustaju“. Pobednik, Mađar Antal Kočiš bio je prvi mađarski osvajač zlatne medalje i kasnije je emigrirao u SAD i postao profesionalac. U borbi u bantamu, ponovo su Amerikanci bili žestoko oštećeni. Posle burnih protesta prisilili su sudije da promene odluku i ipak dodele pobedu Džonu Daliju u duelu protiv Henirja Ajsaka iz Južne Afrike, jer je jedan sudija dao pobedu obojici boksera. U finalu, Dali je boksovao sa Italijanom Tamanjinijem i sudije su ponovo oštetile Amerikanca. Kako su javili izveštači, protesti su trajali preko dva sata, arbitre je štitila policija, ali je odluka – ostala…

Prvi put jedan šampion nije primio medalju. Afrikanac Mohamed El Olafi (rođen u Maroku) postao je prvi atletičar iz Afrike olimpijski šampion, ali trčeći za Francusku. Pobedio je u maratonu, ali poslednjeg dana igara, kada su proglašavani najbolji, nije se pojavio na postolju. Razlozi nikada nisu otkriveni…

JUGOSLAVIJA: Učestvovala je sa  34 sportista (samo muškarci) u šest sportova: atletika, bicklizam, mačevanje, fidbal, gimnastika i dizanje tegova.  Gimnastičar Leon Štukelj je nastavio žetvu medalja: osvojio je zlato na krugovima i dve bronze – pojedinačni višeboj i kao član gimnastičke vrste Jugoslavije  u višeboju. Jože Primožič je osvojio srebro na razboju, a Stane Derganc bronzu u preskoku.

Legenda o veslaču i patkama

ATMOSFERA mira prijateljstva i olimpijske harmonije osećala se (sa izuzetkom gužvi zbog lošeg suđenja na bokserskom turniru) u Amsterdamu u toku Olimpijskih igara. Primer je slučaj australijskog veslača Henrija Pirsa. U četvrtfinalnoj trci, negde na polovini staze, stao je da bi propustio porodicu pataka (mama patka i desetak pačića) koja se našla na regatnoj stazi. Nastavio je, potom, da vesla, pobedio, dogurao do finala i osvojio zlatnu medalju.

Kao olimpijski šampion, očekivao je da će mu biti otvorena vrata legendarne regate „Dijamantski skul“ u Henliju na Temzi, ali mu je prijava odbijena jer nije bio plemenitog roda (bavio se stolarstvom). Po povratku sa olimpijskih igara, u Sidneju nije mogao da nađe posao. Lord Djuar, proizvođač viskija iz Kanade ponudio mu je mesto u posadi njegove takmičarske jedrilice i Pirs je prihvatio. Tako je 1931. pošto više nije bio radnik, otišao na „Dijamantski skul“ i pobedio za šest dužina. Iako se preselio u Hamilton u Kanadu, veslao je za Australiju 1932. u Los Anđelesu i osvojio drugo zlato.

Los Anđeles 1932.

TERMIN: 30. jul – 14. avgust 1932.

UČESNICI: 1.332 olimpijca (126 žena i 1.206 muškaraca). Ukupno 37 nacija.

SPORTOVA: 14 sa 117 disciplina.

SVEČANO OTVARANjE: Desete igre modernog odba otvorio je potpredsednik SAD Čarls Kurtis.

OLIMPIJSKE ZAKLETVA: Džordž Kalnan (mačevanje, u ime sportista).

BILANS MEDALjA: SAD 103 (41 – 32 – 30),Italija 36 (12 – 12 – 12), Francuska 19 (10 – 5 -4). Jugoslavija nije osvjila medalje u konkurenciji 27 nacija sa trofejima.

PRVI PUT: Prvi put izgrađen je poseban stadion za olimpijske igre. Na tribinama „Koloseuma“ našlo se 100.000 ljudi na svečanom otvaranju, prvi put u istoriji. Stadion je bio tehničko i tehnološko čudo tog vremena.

Prvi put igre su trajale 16 dana i dodanašnjeg dana su se zadržale u tim terminima, od 15 do 18 dana. Pre Los Anđelesa, ni jedna igre nisu bile kraće od 79 dana.

Prvi put izgrađeno je olimpijsko selo u kome su smešteni samo muškarci. Damama su rezervisani luksuzni hoteli.

Prvi put je olimpijski šampion stajao na pobedničkom postolju i podizana je zastava njegove zemlje i ceremonijal je održan istog dana kad i takmičenje a ne na kraju igara.

Prvi put uveden je u atletici i plivanju foto finiš.

Prvi put je uveden princip amaterizma: „Amater je onaj ko se nikada nije bavio profesionalno ni jednom granom sporta i ko nikada nije primio nagradu za izgubljenu dnevnicu“.

Kina je prvi put učestvovala na OI.

Prvi rvač grčko rimskim stilom koji je osvojio zlatne medalje u tri različite kategorije postao je Karl Vestergrin (Švedska): 1920. u srednjoj, 1924. u poluteškoj i 1932. u teškoj. Drugi Šveđanin, Ivar Johanson, po profesiji policajac, ostaće upamćen kao prvi osvajač dve zlatne medalje u rvanju u dva stila – grčo rimski i slobodni.

Prvi put Igre su organizovane da donesu profit i zarade je bila oko milion dolara.

Kusuo Kitamura (Japan) pobedio je na 1.500 kraul i postao sa 14 godina i 309 dana najmlađi olimpijski šampion u pojedinačnoj disciplin sve do danas.

JUNAKINjA IGARA: Bejb Didrikson američka atletičarka, osvojila je dva zlata – u bacanju koplja i na 80 metara sa preponama, i srebro sa svetskim rekordom i u skoku uvis. Ona je zbog propisa sprečena da se takmiči u još dve discipline, iako se na američkom izbrnom takmičenju kvalfikovala i u bacanju kugle, skoku u dalj, bacanju bezbol loptice i bila je peta u bacanju diska. Ostaće kontroverza oko njenog srebra u skoku u vis. Ona je prva lansirala stil koji je dans poznat kao flop, ali su ga sudije poništile jer je „letvicu“ prvo prelazila glavom, a ne telom kaoj je u to vreme bilo pravilo. Bejb i Džin Šili (SAD), su preskočile po 1,65 metara što je bio novi svetski rekord. Međutim na 1,68 su obe rušile, pa su visine krenule nadole. Na 1,67 obe su preskočile u prvom pokušaju i popravile svetski rekord, ali su sudije poništile skok Bejb Didrikson, zbog – nepravilnosti. Međutim, kada je upozorila sudije da celo popodne skače istim stilom, odgovorili su: „Mi to nismo videli!?“ Dobila je srebrnu medalju, ali su joj, da paradoks bude veći, ostavili svetski rekord od 1,67 santimetra. Ona je prva i do sada jedina atletičarka koaj je osvojila medalje u bacanjima, skokvima i trčanju. Bila je odlična košarkašica i jedna od najboljih žena – u bezbolu tog vremena. Kada joj je zabranjeno da se bavi amaterskim sportom jer jeutvrđeno da je godinu dana posle Los Anđelesa, učestvovala u reklamnoj kampanji za jedan model automobila (slikala se i dala intervju) počela je da igra golf. Bodrio je muž, rvač težak 150 kg, Džordž Zaharias i za kratko vreme postala je najbolja igračica na svetu. Od 1946. do 1948. pobedila je na 14 turnira i postala je prva Amerikanka koja je pobedila na „Britiš openu“. Umrla je 1956. od raka a AP je proglasio najboljom sportistkinjom prve polovine 20. veka. Druga zveda bila je Helen Medison (SAD) koja je pobedila na 100 karul, u štafeti 4 putA 100 kraul i na 400 kraul.

KURIOZITETI: Američka vlada je privremeno suspendovala propise o prohibiciji da bi italijanski i francuski sportisti mogli da uvezu i konzumiraju vino za vreme ručka.

Sudije su se zabrojale i trka na 3.000 m stipl je imala 3.460 metara. Kada je utvrđena greška, podeljene su medalje u trenutku „prolaza“ na pravom cilju. Pobedio je Finac Volmari Iso Holo, koji je bio na oba „cilja“ najbrži.

Prvi olimpijski šampion pogrešnog pola bila je Poljakinja Stanislava Valasijevič. Pobedila je na 100 metara. Četiri godine kasnije, u Berlinu bila je druga u istoj discioplini. Emigrirala je u SAD i postala Stela Volš. Njena prevara je otkrivena 1980. Tada je za vreme pljačke banke u Klivlendu, od zalutalog metka poginula je Stela Volš. Obdukcija je pokazala da je – muškarac.

JUGOSLAVIJA: Malo neodstajalo da zbog skupog puta  niko ne otputuje! Konzul Jugoslavije u SAD, Milivoje Naumović, prijavio je za igre u Los Anđelesu1932. dva atletičara. Bez obzira što ih nije prijavio JOK, MOK i Organizacioni komitet su prihvatili prijave atletičara Velima Mesnera i Veljka Narančića. Mesner nije zbog povrede učestvovao, a Narančić je u bacanju diska zauzeo 17. mesto. Time je nastavljen kontinuitet učešća – do danas na svim letnjim Igrama.

Berlin 1936.

TERMIN: 1.avgust – 16. avgust 1936.

UČESNICI: 3.936 olimpijca (331 žena i 3.632 muškarca). Ukupno 49 nacija.

SPORTOVA: 19 sa 129 disciplina.

SVEČANO OTVARANjE: 11. Olimpijske igre modernog doba otvorio je nemački kancelar Adolf Hitler.

OLIMPIJSKA ZAKLETVA: Rudolf Ismair (dizanje tegova, u ime sportista).

OLIMPIJSKI PLAMEN: Prvi put olimpijski plamen bakljom je zapalio  na posebnom tornju na stadionu Fric Šilgen (atletika).

BILANS MEDALjA: Nemačka 89 (33 – 26 – 30), SAD 56 (24 – 20 – 12), Mađarska 16 (10 – 1- 5). Jugoslavija je osvojila jednu medalju (0 – 1 – 0) i zauzela je 27. mesto u konkurenciji 32 zemlje koje su osvajale trofeje.

PRVI PUT: Prvi put upaljena je olimpijska baklja u drevnoj Olimpiji i potom je nošena do Berlina. Prvi put upaljen je i olimpijski plamen na stadionu, koji je goreo sve vreme igara.

Prvi put realizivan je TV prenos. Širom Berlina postavljeno je 25 ekrana kako bi građani mogli da prate takmičenje.

Prvi put su olimpijske igre imale jak politički naboj. Nacisti su ih iskoristili za veličanje svoje politike i rase Arijevaca.

Prvi put pojedine građanske grupe (ne samo organizacije Jevreja) zatražile su da se zbog politike Olimpijske igre bojkotuju.

Prvi put uvedene su na program košarka, kajak i jedna vrsta „velikog“ rukometa.

Prvi put orgnizacioni komitet snimio je zvanični film o igrama „Olimpija“ a režirala ga je Leni Rifenštal.

JUNAK IGARA: Američki atletičar Džesi Ovens osvojio je četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu. Pobedio je na 100, 200, skoku u dalj i u štafeti 4 puta 100 metara i postao, možda i prvi sportista u istoriji, svetski poznat. Nacistička propaganda (tvrdeći da su crni ljudi inferiorna rasa) je po svaku cenu htela da umanji uspeh Ovensa, a pojedini nemački olimpijci, kao na primer Luc Long u toku takmičenja u skoku u dalj su ga ovoreno vređali. Hitler nije želeo da se sretne sa njim u počasnoj loži, ali za običan narod bio je heroj. Toliko je bio popularan i među Nemcima da je bio prisiljen da kroz prozor svoje sobe u olimpijskom selu deli autograme. Paradoksalno, ali njegov uspeh nije prijao i predsedniku SAD Franklinu Delano Ruzveltu. Ovensu je priređena tradicionalna parada šampiona u Njujorku i Klivlendu sa papirnatim trakama i konfetama, ali Ruzvelt ga nije pozvao na prijem za olimpijce u Belu kuću niti mu je poslao uobičajeno pismo – čestitku. Čak ga je i američka atletska federacija na neki način – bojkotovala. Zbog navodnog prekršaja (nije otišao na miting u Švedsku koji mu nije bio u programu i nikada nije ni pristao da se tamo takmiči) suspendovali su ga i godišnju „Salivanovu nagradu“ za najboljeg atletičara dobio je 1936. – olimpijski šampion u desetoboju Glen Moris. Po prestanku karijere  Ovens je radio kao sportski instruktor u Klivlendu, ali je učestvovao i u raznim cirkuskim trkama – protiv motorcikla, konja, čak i pasa…Posle Drugog svetskog rata dao je svoje ime jednoj grupi proizvoda za pranje i čišćenje i to ga je učinilo, konačno, finansijski nezavisnim. Otvorio je firmu za odnose sa javnošću i učestvovao u brojnim reklamnim kampanjama. Ovens je 1968. oštro napao NOK SAD zbog rasne nejednakosti podržavši sportiste koji su u Sijudad Meksiku na postolju stajali podignute ruke i stisnute pesnice. Umro je, pošto je 35 godina pušio paklu cigareta na dan, 3. marta 1980. u Tusonu u Arizoni od raka pluća u 67. godini. Interesantno da je u nekim intervjuima, tvrdio da događaj sa Hitlerom preuveličan.

KURIOZITETI: Amerikanka Merdžori Gestring osvojila je zlato u skokovima sa daske. Imala je 13 godina i 268 dana i postala je i ostala namlađa olimpijska šampionka. Najmlađa takmičarka koja je osvojila olimpijsku medalju postala je Inge Sorensen (Danska) – bronza na 200 leđno sa 12 godina i 24 dana i – ostala do danas. Mađarski vaterpolista Oliver Halaši, osvojio je treću medalju (dva zlata i srebro) iako je igrao bez nogu, pošto su mu amputirane ispod kolena poslesaobraćajne nesreće.

Veslač Džek Bersford (V. Britanija) veslao je peti put na olimpijskim igrama i u dubl skulu osvojio zlato, zaokruživši bilans na – pet trofeja (1920. drugi u skifu, 1924. prvi u skifu, 1928. drugi u osmercu, 1932. prvi u četvercu bez i 1936. u 37. godini – zlato u dubl skulu). Rvač Kristjan Palusalu iz Estonije, osvojio je obe titule u teškoj kategoriji grčko rimski i slobodni stil. Norvežanin Jakob Tulin Tams osvojio je srebro u jedrenju (jahte od 8 metara). Na zimskiim olimpijskim igrama u Šamoniju 1924. pobedio je u smučarskim skokovima. Osvajači zlatnih medalja dobijali su lovorov venac i sadnicu hrasta u saksiji. Košarka se igrala na zemljanom terenu i u finalu SADS je pobedila kanadu sa 19.8. malo koševa je postignuto jer je lila kiša i teren pretvorila u blato, pa lopta nije mogla da odskače.

JUGOSLAVIJA: Učestvala sa 86 sportista 71 muškarac i 15 žžena u  11 sportova: atletika, kajak, biciklizam,  mačevanje, gimnastika, veslanje, plivanje, vaterpolo, rvanje, jedrenje i skokovi u vodu. Prvi put u istoriji Jugoslaviju su predstavljale na OI žžene i to u atletici i mačevanju. Prvi put smo imali predstavnike i u vaterpolu i to je posle fudbala prvi timski sport koji je učestvovao na OI.

Olimpijski plamen zapaljen u Olimpiji prošao je i kroz Jugoslaviju.

Jedinu medalju osvojio je u gimnastici Loen Štukelj, srebro na krugovima. Završio je, tako, karijeru sa  šest olimpijskih trofeja (pet pojedinačnih i jednim ekipnim) – tri zlata, srebro i dve bronze.

Info centar malih sportova BSS